Virus ubrzao uvođenje telemedicine

BEOGRAD – Pojava virusa korona u našoj zemlji od 7. marta prošle godine primorala je zdravstveni sistem da radi na dva koloseka, na lečenju kovid i non kovid pacijenata, zbog čega je taj sistem više od 20 meseci prenapregnut, ali je, s druge strane, pojava virusa ubrzala uvođenje telemedicine što je pomoglo da pacijenti ili lekari zbog medicinske informacije ne prelaze kilometre, rečeno je danas na panelu “Zdravstveni sistem nakon pandemije” u okviru Beogradskog ekonomskog foruma.

Direktor Kliničkog centra Vojvodina Edita Stokić istakla je da u toj zdravstvenoj instituciji od 7. marta prošle godine do danas nijedan dan nije započeo bez izveštaja o broju kovid pozitivnih pacijenata i dodala da su od tada svakog dana imali kovid pozitivne.

Ona navodi da je u početku, kada broj pacijenata nije bio visok, KCV uspevao da izdrži udar korone, ali da je s porastom broja pacijenata bio prinuđen da mobiliše dodatne prostorne i ljudske resurse kako bi pružili adekvatnu zdravstvenu zaštitu obolelima od korone.

“Istovremeno smo radili i na drugom koloseku, odnosno lečili non kovid pacijente. Tako da se za ovih više od 20 meseci, kada smo imali nultog pacijenta, KCV brzo adaptirao na povećanje broja pacijenata i stvaranje kovid jedinica”, rekla je Stokić.

Istakla je da se trenutno oko 60 pacijenata nalazi na mehaničkoj ventilaciji u KCV, dok je u kovid bolnici hospitalizovano više od 500 pacijenata.

“Zamislite koliki je to napor za zdravstveni sistem kada želite da lečite kovid pacijente, a da ne zapostavite non kovid pacijente. KCV nije ni u jednom trenutku posustao i nije smanjio broj operacija, pokušavamo da radimo na dva koloseka, a to je zaista teško jer su zdravstveni radnici umorni i preopterećeni”, istakla je Stokić.

Ukazala je da je kovid doneo i neke prednosti, tačnije ubrzao je primenu savremene medicine, telemedicine, dodajući da su zahvaljujući novim tehnologijama u oblasti medicine tokom korone zaštićeni dijabetičari koji nisu morali da dolaze na preglede, već su komunikaciju sa dijabetologom imali onlajn.

Doktorka sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Ivana Božović Spasojević navela je da su tokom pandemije i oni morali da primaju dodatne pacijente iz regionalnih centara koji su ušli u kovid sistem.

“Mi smo se dobro organizovali, lečenje pacijenta nije trpelo”, kazala je Božović Spasojević.

I ona je naglasila da je kovid doneo i neke dobre stvari zdravstvenom sistemu, a to je korišćenje telemedicine, koja je učtedela vreme i prostor.

Objasnila je da su pojedini onkolozi povremeno odlazili i u regionalne centre kako bi pacijentima dali ekspertizu, te navela je da im je na primer za Kladovo bilo potrebno 10 sati vožnje i pet sati intenzivnog rada, dok je telemedinicina omogućila da se sada to obavi video pozivima.

“Na video konferencijama pacijent je fizički prisutan, doktor ima sve njegove dijagnostike, procedure koji su potrebni da pacijent dobije važnu medicinsku informaciju”, rekla je Božović Spasojević.

Direktor Belmedika Jasmina Knežević govorila je o tome kako se privatni sektor snašao u vreme pandemije virusa korona i ocenila da se on brže adaptirao na novonastale okolnosti od javnog sektora.

“Mislim da je privatni sektor, iako nije bio prepoznat od drzave u nekom aktivnom smislu, dao veliki doprinos opštem zdravlju i boljitku u vreme čitave krize, tokom koje smo pokazali da smo zajedno, i državni i privatni sektor”, rekla je Knežević.

Dodala je da je privatni sektor uspeo da napravi dobre kovid ambulante bez bolničkih kapaciteta, a koji su, kaže, doprineli tome da pojedine javne ambulante rasterete.

Knežević je navela da je privatni zdravstveni sektor imao i dobre laboratorije i istakla da joj je žao što nisu dobile priliku da rade i PCR testove.

“To je nešto što je ostalo kao bolna tema o kojoj će se možda pričati”, navela je Knežević.

Ona je pozvala sve da se vakcinišu i dodala da mi kasnimo sa vakcinacijom, jer virus brže mutira nego što se mi vakcinišemo.

Finansijski direktor kompanije Roš Marija Đorđeivć takođe je istakla značaj medicinskih inovacija koje su, kako je rekla, značajne za rasterećenje i olakšavanje rada čitavom zdravstvenom sistemu.

Naglasila je da je u svim segmentima zdravstva moguće napraviti inovaciju koja će doprineti fleksibilnosti.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.