Za pola privrede e-fiskalizacija dobra, za četvrtinu ne
BEOGRAD – Polovina privrednika u Srbiji pozitivno ocenjuje novu e-fiskalizaciju, dok je gotovo svaki četvrti ocenjuje negativno, jedan je od podataka iz istraživanja koje je danas predstavio NALED.
Anketa sa 1.040 privrednih entiteta rađena je u okviru istraživanja o stavovima privrede o sivoj ekonomiji i bezgotovinskom plaćanju Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.
Tu je utvrđeno da je svaki peti privredni subjekt potpao pod novu eFiskalizaciju, pa je ukupno fiskalizovanih 67 odsto.
Kao sprovedene mere za borbu protiv sive ekonomije, Ana Jović iz Ministarstva finansija istakla je uvođenje e-fiskalizacije i e-fakture.
Navela je da dnevno prođe 10 MILIONA računa kroz novi sistem fiskalizacije i ocenila da je veliki deo privrede zadovoljan.
Podsetila je da će puni značaj e-fakture biti vidljiv posle 1. januara, kada će sistem obuhvatili i ostalu privredu jer je od 1. maja obaveza samo korisnika javnih sredstava.
Istakla je da se privreda najčešće žali na spor povraćaj PDV-a i dodala da Poreska uprava radi na ubrzanju tog procesa za koji će uvođenje efakture puno značiti.
Navela je da će kroz urađenje analize rizika, niskorizični poreski obveznici mogu ranije očekivati i povraćaj PDV-a.
Govoreći o merama za smanjenje sive ekonomije, ona je da država već četiri godine u kontinuitete smanjuje fiskalna opterećenja rada.
Naglasila je da se prilikm donošenja takvih odluka gleda konzervativno na prostor koji je moguće iskoristiti, te da će Ministarstvo truditi da se taj trend održi.
Jović je podsetila da je novi Nacionalni program za borbu protiv sive ekonomije spreman, te da očekuje da će biti usvojen na prvim sednicama nove Vlade Srbije.
On će doneti nove oblike i širi obuhvat za fleksibilno zapošljavanje te načine da se poveća obim bezgotovinskog plaćanja.
Profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović komentarišući tradicionalnu ocenu privrede da su problem visoki porezi, podsetio da u odnosu na druge zemlje Evrope porezi nisu toliko visoki, osim kada su u pitanju zarade.
On je istakao problem poreskog morala, odnosno spremnosti da se porez plaća, kao i efikasne naplate i prateće kontrole.
Kao pozitivan pomak u smanjenju sive ekonomije istakao je pomak ostvaren tokom kovida kada je povećano bezgotovinsko plaćanje za dve godine preko POS terminala sa osam na 11 posto BDP Srbije.
On smatra da se dalji iskoraci u borbi protiv sive ekomije moraju tražiti na polju efikasnijeg rada inspekcija i Poreske uprave, upotrebi novih digitalnih metoda i rešenja radi afirmacije bezgotovinskog plaćanja.
Posebno je naglasio značaj pravičnosti poreskog sistema gde bi ko zaradi više morao više i da plaća, te unapređenju usluga javnog sektora kao bi obveznici bili zadovoljni uslugama države koje plaćaju porezom.
Član Naučnog saveta NALED-a Goran Pitić ocenio je da je više od 70 posto mera iz dosadašnjeg programa za borbu protiv sive ekonomije ostvareno u potpunosti ili delimično.
Posebno je naglasio značaj eFiskalizacije i eFaktura i njihovog daljeg razvoja, te uvođenja posebno kreiranih izabranih podsticaja za privredu.
Pitić je istakao da povećanje neoporezovanog dela zarade omogućilo efikasnije hvata dela privrede koja razmislja bar delimično o radu u sivoj zoni.
Kao evidentan problem na čijem rešavanju treba radi naveo je parafiskalne namete za koje je u proteklom periodu napravljen registar.
On je naveo da je u Srbiji i dalje „keš kralj“, te da se privrednici žale na visoke troškove uvođenja POS terminala i kao dobru ocenio ideju da se u narednom period i do 25.000 prodajnih mesta pod subvencionisanim uslovima opremi POS terminalima.
Tim lider projekta Bolji način, Zlatko Milikić, ocenio je da se siva ekonomija najbolje krije u prostorima gotovinskog plaćanja te je zato značajno primeniti mere za povećanje obima bezgotovinskog plaćanja.
Prema rezultatima istraživanja koje je predstavio Vojislav Mihailović iz Ipsos Stratedžik Marketinga, privrednici smatraju da su dominatni problemi pored visokih poreza i pandemije, i pad potražnje.
Navode i da su prošle godine jednako uspešno izmirivali poreze i doprinose zaposlenih, te da su u odnosu na ranije godine znatno povećao stepen tih uplata na pune iznose zarada.
Manje privrednika u anketi prijavljuje da raste neformalno poslovanje, a smatraju da je broj neregistrovanih firmi u njihovim sektorima tek 11 posto.
Za beg u neformalno poslovanje-sivu ekonomiju, privrednici okrivljuju pre svega visoke poreze, doprinose i druge obaveze prema državi, zatim parafiskalne namete, a tek zatim slabe rezultate poslovanja.
Građevinarstvo je i dalje oblast sa najviše poslovanja u sivoj zoni, slede zanatske usluge i popravke koje su pretekle ugostiteljstvo i trgovinu.
Značajno manji broj privrednika pokazuje želju da prijavi tuđe poslovanje na crno, a pre svega zato što je to posao države da radi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.