Zajedničko tržište ZB od 18 mln dobrobit za sve u regionu

BEOGRAD – Projekat izgradnje zajedničkog regionalnog tržista je jedan od najvažnijih poslova koje imamo na našem putu u Evropsku uniju, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
On je učestvujući u radu info-dana „Zapadni Balkan i Srbija: implementacija Akcionog plana za Zajedničko regionalno tržište – koristi i izazovi“, koji je organizovao Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana (KIF ZB6), naveo da ekonomije zapadnobalkanske šestorke treba da pomognu vladama svojih zemalja da ovaj plan što bolje i brže primene.

Čadež je istakao da će na predstojećem samitu Zapadnog Balkana u Berlinu biti poznate prve opservacije i merenja na koji način se realizuje ovaj plan.

Za ovaj samit, koji se očekuje krajem godine, najavio je još jednu novinu a to je pokretanje nove regionalne onlajn platforme.

Ona bi trebalo da doprinese boljem međusobnom povezivanju kompanija iz našeg regiona kao i njihovom povezivanju sa firmama na trećim tržištima.

Objasnio je da će platforma u prvoj fazi biti namenjena firmama u sektoru hrane, automobilske lake industrije i cirkularne ekonomije.

„Želimo da mapiramo sve one kompanije koje imaju šta da ponude i koje mogu svojim standardima poslovanja i proizvodnje da budu deo međunarodnih dobavljačkih lanaca“, rekao je Čadež.

Generalni sekretar Komorskog investicionog foruma ZB Tatjana Duškovska navela je da KIF predstavlja više od 350.000 kompanija iz regiona, većinom manjih i srednjih.

Kao glavne probleme sa kojima se firme iz regiona suočavaju u poslovanju istakla je dugačke kolone na graničnim prelazima, nepriznavanje sertifikata ili druge izvozne dokumentacije, zatim neusaglašeno radno vreme svih graničncih službi i inspekcija.

Prema njenim rečima situaciju dodatno komplikuju problemi koji se javljaju pri slanju radnika u druge zemlje, kada se otvara pitanje dobijanja boravišnih i radnih dozvola ili priznavanje kvalifikacija i licenci.

Duškovska je naglasila da Akcioni plan nudi rešenja za ove probleme ali i da ima i razvojnu komponentu jer postavlja osnove za veću saradnju, bolju povezanost i unapređenje konkurentnosti i produktivnosti kompanija iz regiona ZB.

„Glavni nosioci procesa stvaranja zajedničkog tržišta su vlade, a to tržište bi trebalo da se zasniva na pravilima i standardima EU i da se bazira na primeni principa četiri slobode a to su sloboda kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi“, istakla je ona.

Zajedničcko tržiste koje bi imalo 18 miliona ljudi trebalo bi, između ostalog, da ojača konkurentnost kompanija iz regiona, integriše privredu regiona u evropske lance vrednosti.

Ovaj plan bi privredi trebalo da donese priznavanje jedinstvenog izvoznog dokumenta, kvalifikacija i licenci, smanjenje vremena čekanja na prelazima do 70 odsto, što bi se, kako je navela generalna sekretarka KIF-a, postiglo i uvođenjem zelenih koridora.

„Kada je reč o regionalnom digitalnom prostoru, prva pogodnost će moći da se koristi od 1. jula kada Zapadni Balkan postaje regija bez rominga a do kraja implementacije ovog akcionog plana očekuje se i smanjenje troškova rominga između ZB i EU“, rekla je Duškovska.

Privrednici su u diskusiji ocenili da je ovaj Akcioni plan odlična platforma za razvoj i saradnju privrednika iz regiona.

Takođe i da svako integrisanje geografskih prostora firmama olakšava rad ali i da povezivanje, osim kompanijama donosi dobrobit i krajnjim kupcima i korisnicima njihovih usluga.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.