U trendu

Zapošljavanje, poslovni ambijent i energija ključni izazovi ekonomskih reformi

BEOGRAD – Ministarstvo finansija objavilo je preliminarnu listu strukturnih ekonomskih reformi od 2022. do 2024. godine, a za konkurentnost i inkluzivni rast i povezane strukturne reforme navedena su tri ključna izazova i to povećanje zaposlenosti, unapređenje poslovnog ambijenta i efikasnije korišćenje energije.
Kod prvog izazova, odnosno povećanja zaposlenosti, posebno mladih ističe se da reforma podrazumeva uspostavljanje okvira za uvođenje garancija za mlade, što će im omoguciti kvalitetnu ponudu za posao, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku nakon što kao nezaposleni uđu na tržište rada.

Plan je da se u okviru ovog programa, mladima koji su neaktivni i nezaposleni pristupa kroz saradnju različitih sektora, socijalnih partnera i organizacija civilnog društva, da bi se osigurala njihova integracija u svet rada.

Pritom će poseban akcenat biti na NEET mladima, dakle onima koji nisu zaposleni, ne školuju se i nisu ukljuceni u obuke.
Reforma podrazumeva implementaciju sistema Nacionalnog okvira kvalifikacija u Srbiji (NOKS) kojim se uspostavlja tržišno relevantan sistem kvalifikacija, kao i ostvarivanje dualnog modela u visokom obrazovanju koji bi obezbedio da se studenti osposobe u skladu sa potrebama tržišta rada i da se lakše zapošljavaju.

Podrazumeva i stvaranje ambijenta za usporavanje odlaska i privlacenje radno sposobnog stanovništva, podsticanje cirkularnih migracija i odnosa sa dijasporom.

Posebna pažnja biće posvećena regulatornim reformama kao i jednostavnijem privlačenju stranih državljana, sa namerom da se promovišu postojeći poreski i drugi podsticaji za zapošljavanje povratnika i utiče na stvaranje poverenja sa dijasporom.

Drugi izazov se odnosi na unapređenje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije a reforma podrazumeva pojednostavljenje administrativnih postupaka za privredu i građane.

Takođe i uspostavljanje Jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja koji predstavlja polaznu osnovu za formiranje Jedinstvene elektronske kontaktne tačke (JEKT).

Efekat ove reforme ogledaće se i u smanjenju administrativnih troškova za privredu za 15 do 20 odsto, kao i eventualnom ukidanju najmanje 50 odsto najučestalijih i najskupljih administrativnih postupaka.
Navodi se da je cilj strukturne reforme uspostavljanje održivog i efikasnog upravljanja firmama u vlasništvu države.

Strukturnom reformom je predvideno razvijanje konkurentnog, efikasnog i produktivnog tržišta kapitala sa širokim spektrom finansijskih instrumenata i usluga, a koji je uporediv sa vodećim regionalnim i evropskim finansijskim tržištima.

Cilj je da se stvore i razvijaju finansijski instituti koji postoje na tržištu kapitala, radi povećanja atraktivnosti domaćeg tržišta za investitore.

Namera je da se usklađivanjem domaćeg pravnog i institucionalnog okvira sa pravnim tekovinama EU, obezbedi bolja zaštita investitora i poveća efikasnost tržišta kapitala.

Treći izazov definisan je kao efikasnije korišćenje energije uz dalje otvaranje energetskog tržišta a strukturna reforma u ovoj oblasti podrazumeva razvoj energetskog tržišta uz izgradnju energetske infrastrukture.

Cilj je da se poveća prenosni kapacitet mreže zapadne Srbije, poveća sigurnost i pouzdanosti snabdevanja strujom potrošača u Srbiji, kao i izgradnja novih interkonektivnih dalekovoda na granicama sa Rumunijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.

Reforma će obuhvatiti donošenje podzakonskih akata novog Zakona o energetskoj efikasnosti da bi se regulativa u ovoj oblasti potpuno uskladila sa evropskom.

Predviđa se i jačanje kapaciteta za sprovodenje politike energetske efikasnosti, njeno finansiranje i uspostavljanje održivog finansiranja energetske efikasnosti osnivanje Uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti.

Planiraju se i podsticaji za energetsku efikasnost koji će biti posebno usmereni na domaćinstva, za energetsku sanaciju stambenih objekata i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar