Zapošljavanje preko agencije – ko su obespravljeni radnici Srbije?

Kad radnik na lizing svom šefu postavi pitanje kada može da ide na odmor, uvek dobije isti odgovor – ne. Preciznije, reč je o zaposlenima koji su angažovani preko agencija na ugovor o privremenim i povremenim poslovima. Za razliku od onih koji rade direktno kod poslodavca, oni nemaju pravo na plaćeni odmor i bolovanje, lako su zamenljivi i za isti posao primaju manju platu. Procenjuje se da ih u Srbiji ima oko 100.000.

Pre deset godina počele su da se otvaraju prve agencije za privremeno zapošljavanje radnika, ali zakon koji detaljno reguliše ovu oblast još se čeka. U međuvremenu, odomaćio se termin „radnici na lizing“, što zapravo znači da agencija za privremeno zapošljavanje ustupa svog radnika na određeno vreme poslodavcu.

Radnik na lizing nema klasičan ugovor o radu, već ugovor o radu sa agencijom koja ga zastupa i ustupa preduzeću. On radi u preduzeću, ali nije na njegovom platnom spisku, niti ima ostala kolektivna prava kao ostali radnici u tom preduzeću.

Ugovor o privremenim povremenim poslovima ništa ne garantuje radniku, kaže Mario Reljanović, vanredni profesor sa Instituta za uporedno pravo.

„Poslodavac u najbukvalnijem smislu može da radi šta hoće, ne postoji minimalna zarada, ograničenje o broju i rasporedu radnih sati, radi noću, vikendom, tako da se oni nalaze u ekstremno lošoj poziciji jer oni nisu u radnom odnosu. Mogu biti otpušteni u svakom trenutku. To je zapravo otkazivanje ugovora jer zakon ne poznaje potrebu ni za otkaznim postupkom, ni otkaznim razlozima“, kaže Reljanović.

Radnik koji sa agencijom ima ugovor o radu na određeno vreme jeste u nešto boljem položaju. On može otići na bolovanje, ali nema pravo na štrajk, niti može biti član sindikata firme u kojoj radi. Ipak, odlazak na bolovanje ne znači da će radno mesto biti sačuvano.

Poslodavci, sa druge strane, tvrde da ne krše zakon, jer nemaju obavezu da za zaposlene koje angažuju preko agencije plate isto koliko i svoje radnike. Svesni su da u praksi postoje zloupotrebe, ali i da sve zavisi od kompanije do kompanije.

„Radnici mogu biti obespravljeni ako su plaćeni manje nego radnici na sličnim pozicijama. I to se u praksi dešava“, kaže Marijanti Babić iz Američke privredne komore.

To su zloupotebe koje se dešavaju kada nemamo zakon koji to reguliše, dodaje.

Sindikalne statistike kažu da svaki dvadeseti radnik u Srbiji radi na lizing, što iznosi više od pet odsto ukupnog broja zaposlenih, dok u Evropi taj udeo iznosi 1,6 odsto.

U zemljama gde je rad na lizing uređen, za njega se najčešće odlučuju velike kompanije. I to kada imaju zabranu dodatnog zapošljavanja iz svoje centrale, kad je dinamika posla nepredvidiva. Iako je potreba za sezonskim radnicima veća leti, povećanje proizvodnje ne može uvek precizno da se predvidi u dugoročnim planovima. Ali u svetu radnik na lizing je za poslodavca skuplji od direktno zaposlenog, jer pored redovne cene rada koju poslodavac plaća, mora i agenciji da plati i proviziju, koja nije mala. U ovakvim okolnostima, kada ne postoji zakon koji detaljno uređuje ovu oblast, često se dešava da pojedine agencije naplaćuju proviziju od novca koji je namenjen za plate.

Kome odgovara ovakvo stanje?

Dešavalo se da pojedine strane kompanije otpuste i do 40 odsto radnika koji su radili u preduzeću pre promene vlasničke strukture, a onda te iste radnike prime nazad, ali preko agencije, za skoro dvostruko manju platu. Radnika na lizing sve je više i u javnom sektoru, ispostavilo se da je ovakav način zapošljavanja dobar mehanizam koji zaobilazi zabranu zapošljavanja u javnom sektoru.

Sve bi trebalo da reši novi zakon. Očekuje se da on zabrani angažovanje radnika po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Na lizing će moći da se iznajme samo oni koji imaju ugovor o radu sa agencijom na određeno ili neodređeno vreme.

Međutim, zapelo je u procentima. Sindikati traže da u jednoj firmi najviše deset odsto ljudi može da bude zaposleno preko agencija, kako taj način zapošljavanja ne bi postao praksa, nego izuzetak. Agencijama i poslodavcima bi svakako odgovaralo da ne postoji bilo kakvo ograničenje zapošljavanja lica preko agencija, kaže Zoran Ristić iz Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, neophodno je definisati procenat ograničenja za broj radnika koji se angazuju preko agencija. S obzirom na to da se ovde nije reč o agencijama za zapošljavanje, već za privremeno angažovanje radnika na privremeni rad.

Poslodavci su protiv ograničenja, jer kažu da preko agencija mogu da zaposle više radnika, u suprotnom, moraće da otpuštaju.

„Usvajanjem nacrta zakona obezbediće se jednak tretman zaposlenima preko agencije i stalno zaposlenima kod poslodavca. U toj situaciji kada imate jednak tretman, sa aspekta radnika ne vidimo razlog za uvođenje kvote koja će ograničiti maksimalan broj radnika koji će biti angažovani preko agencije. Dok, sa druge strane, sa aspekta poslodavaca, posebno onih koji imaju zabranu zapošljavanja, neće biti jednostavno, a nekima neće biti ni moguće da neke radnike angažuju na drugačiji način, a ne preko agencije“, kaže Marijanti Babić.

Po novom zakonu, radnici na lizing će moći da odu na plaćeni odmor ili bolovanje, Ali i dalje neće moći da u svakoj banci podignu kredit. San svakog poslodavca je radnik na lizing, a san svakog radnika na lizing je da dočeka starost u stanu kupljenom na kredit.

(Jelena Mitrović, RTS)

2 komentara
  1. Savremeni rob

    Napokon neka dobra reportaža o stvarnosti u Srbiji. Radim već godinama na ovaj način, i čekam donošenje zakona. Nacrta zakona koji je izašao u javnu raspravu bio je odličan. Onda su se pojavili dušebrižnici iz Američke privredne komore i Savet stranih investitora, umesto da donesu najbolje prakse iz sveta. Oni ovde patentiraju nove načine zapošljavanja, gospođa Marijanti Babić pričaju o ne kršenju zakona, a lobiraju da se ne donese zakon već 10 godina. Danas kada treba da se donese zakon Marijanti se pita „čemu kvote“ kada imaju istu platu. Imaće istu platu sada ali topli obrok, regres, ostale benefite kolektivnoag ugovora NE, nedozvoljavate ni sindikat. Radnici na lizingsluže nesposobnom menađmentu da likuje pred direktorima, jer teraju stoku. Ali pola kod mene u ulici od nas 15 momata ostalo samo dvojica. Nadam se i ja skorom odlasku sa đenom i dvoje dece. Nema ministarstvo rada, elite su uspele da ubiju sopstvenu državu.

  2. Anonimni

    zar se to ne zove omladinska zadruga?

Napišite komentar