U trendu

Zasad ne osećamo energetsku krizu, ali će posledica biti

BEOGRAD – Profesor Masisnskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac rekao je danas da se u Srbiji još uvek ne osećaju posledice energetske krize u Evropi, ali da će uskoro i građani Srbije morati da se suoče sa posledicama nedostatka energenata i njihovog poskupljejna.

„Jedina ekonomska posledica koju osećamo je rast cene goriva od oko 20 odsto. Cena električne energije u Srbiji nije promenjena, istovremeno je ona najniža u Evropi, pa nemamo prema tome odnos da treba da je štedimo. Cena gasa se nije promenila i leti ga ne koristimo u domaćinstvima, tako da nemamo osećaj da treba da štedimo energiju“, rekao je Banjac za Tanjug.

Dodao je da je još jedan razlog zbog koga se naša javnost ne odnosi prema krizi kao evropska to što Srbija, zbog dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom, kupuje gas po povoljnoj ceni i podsetio da smo mi ranije prolazili kroz krize koje su bile mnogo gore od ovoga što se sada dešava.

„U energetskom smislu, cene gasa i struje su 6,5 puta više nego što su bile. Mi to sada ne osećamo, ali uskoro ćemo i mi morati da se suočimo s timm naročito ukoliko zima bude hladna, pa energenti koje uvozimo dodatno poskupe“, upozporio je Banjac.

On je podržao preporuke za uštedu električne i toplotne energije koje je izdalo Ministarstvo rudarstva i energetike.

„Domaćinstva će moći da uštede desetak odsto električne enerrgije, samo njenim racionalnim korišćenjem, bez drastičnih mera“, naglasio je Banjac.

Naveo je da na domaćinstva ode 40 odsto ukupne potrošnje električne energije u Srbiji i ocenio da će veliki novac da se potroši na uvoz struje, umesto da su ta sredstva uložena u elektroenergetski sistem.

„Agencija za energetiku je objavila da se 12 odsto struje gubi na prenosnom sistemu, što su jako veliki gubici, jer je evropski prosek oko četiri odsto, pa i ispod toga. Mi bismo mogli da se svedemo na taj procenat i veliki je prostor za uštedu na distributivnom sistemu“, smatra Banjac.

On je naveo da 60 odsto energije koju troše domaćinstva ode na grejanje, a 15 procenata te potrošnje čini eolektrična energija, jer se polovina domaćinstava u Srbiji greja ne drva.

„Svi koji elkektričnu energiju pretvaraju u toplotnu treba da pređu na toplotne pumpe. Veliki broj potrošača ih već ima, to su klima uređaji, naročito ovi invertori koji se sada ugrađuju i omogućavaju da dobijete tri puta više toplote u odnosu na utrošenu struju, tako da treba pokušati da se ti klima uredaji što više koriste“, preporučio je Banjac.

Naveo je da su sledeći potrošači po količini električne energije bojleri, koji za grejanje vode troše oko 24 odsto struje u domaćinstvima.

Banjac je preporučio da se, radi uštede, u kuhinjama ugrađuju protočni bojeri, a u kupatilima akumulacioni, pri čemu je najbolje da se oni uključuju kada je jeftina struja i da njihova zapremina bude u skladu sa brojem članova domaćinstva.

Banjac je rekao da, ukoliko nije moguće zameniti stolariju, treba obavezo na nju zalepiti trake za zaptivanje, jer se tu gubi 50 odsto toplotne energije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar