BEOGRAD – Planeta strahuje od moguće stagnacije privredne aktivnosti sa vrlo visokom inflacijom, izjavio je za televiziju K1 predsednik Saveze ekonomista Srbije (SES) Aleksandar Vlahović.
„Ne treba zaboraviti da smo i pre rata u Ukrajini imali energetsku krizu sa visokim cenama energenata i izraženu inflaciju koja je posledica rasta cena energetana i hrane. Mnogi ekonomisti ocenjuju da će pored geopolitičke krize doći i do prave ekonomske krize, koja će značajno smanjiti ekonomsku aktivnost i da će centranle banke teško moći da nađu rešenje za rastuću inflaciju, a da ne ugroze privredni rast, što uvodi u stagnaciju privredne aktivnosti“, ocemniop je Vlahović.
Upozorio je da bio se takav scenario preko EU prelio i na nas, jer smo mi visokozavisni od konjukture u evrozoni.
„Srbija gotovo 70 odsto sproljnotrgovinske aktivnosti realizuje sa zemljama EU“, podsetio je Vlahović.
Ocenio je da nove restriktivne mere koje najavljuje Rusija neće smiriti ekonomsku situaciju, nego će ubrzati sve ove trendove.
Vlahović međurim ne veruje da će Rusija da prekine isporuke nafte i gasa u Evropu.
„Ako to uradi kome će da ih prodaje, jer je to jedna od osnovnih komparativnih prednosti koje Rusija ima u odnosu na ostatak sveta, a isto tako ne verujem da će cene tih energetana ići u nebesa, jer postoji neka granica koja prethostavlja ekonomsku prihvtljivost za sve one koji koriste te enrgente. Na kraju krajeva, videli smo juče drastičan pad cene gasa koji je sa blizu 4.000 dolara pao na ispod 2.000 dolara za 1.000 kubnih metara“, rekao ej predsednik SES-a.
Vlahović je napomenuo da ni Eu ne želi takav scenario, jer kada su ruske banke isključivane iz SWIFT-a Gasprom banaka je zadržana u tom sistemu upravo da bi se omogućilo normalno plaćnje isporučenog gasa.
Govoreći o energetskim alternativama ruskom gasu i nafti on je rekao da Srbija ima nešto nafte i gasa u Vojvodini i da je to prostor u kome možemo da se krećemo.
Vlahović je naglasio da se o zelenoj tranziciji u kratkom roku ne može govoriti i da i Nemačak koja se u najvećoj meri lokrenula obnovljivim izvorima energije, zbog aktuelne krize razmišlja o ponovnom pokretanju termoelektrana.
On je pozdaravio doluku Vlade da čuva nizak niovo cena derivata smanjenjem akciza, jer je država inače imala visoka skcizna zahvatanja.
„To će zadržati cenu derivata ispod 200 dinara za litar, što je dobar potez države“, ocenio je Vlahović.
NAveo je da zabrana izvoza žitarica u krtakom roku može da bude dobra mera, ali da ne sme da ostane dugoročno na snazi.
„Mi smo neto izvoznici žitarica, prema tome nema potrebe za drastičnom merom koja će uvesti potpunu zabranu. Nadam se da će umesto toga biti uvedene kvote za izvoz, mada ni to nije srećno rešenje jer vodi u netransparentno odlučivanje“, smatra Vlahović.
Objasnio je da kratak rok znači nekoliko meseci, zato što sve preko toga ugrpžava proizvođače i tržište.
Predsednik SES-a misli da država može ponocvo da izađe s garantnom šemom radi pomoći privredi i podsticanju banaka da je kreditiraju, ali nikako takozvanu helikopter podelu novca koja bi samo podstakla inflaciju.
„Država, bez obzira na sve krize mora da istraje na cilju koji je postavila, a to je da deficit budžeta ne sme da pređe tri odsto. Bilo bi dobro da se napravi veći fiskalni prostor da se smanji ukupan dug koji sada, prema nekim proračunima, iznosi oko 32 odsto BDP-a, zbog toga što nam nailazi vreme skupljeg novca, jer su FED i Evropska centralan banka najavile podizanje kamatnsih stopa, što znači skupje zaduživanje“, upozorio je Vlahović.
Istakao je da je devizni priliv zemlje drastično veći od deviznog odliva, bez obzira na deficit koji imamo u tekućem plaćanju.
„Priliv stranih investicija je oko četiri milijarde evra i dvostruko pokriva deficit. Sadašnji kurs dinara nema potrebe čak ni da se brani deviznim rezervama koje ima NBS. Ako dođe do ekslacije rata i potpunog prekida investicionih aktivnosti, to je druga stvart, ali u ovom trenutku uopšte ne očekujem bilo kakvo pomeranje kursa“, rekao je Vlahović.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com