Zašto se Poljska žali zbog gasovoda?

Gasovod Severni tok i njegov kopneni deo OPAL zaobilaze teritoriju Poljske, omogućavajući direktne isporuke ruskog gasa Nemačkoj, zbog čega je Varšava pokrenula niz tužbi, piše Dojče vele.

Kada je gradnja Severnog toka najavljena, Poljskoj nije bilo drago, da bi po otvaranju 2011. godine, gasovod postao direktna veza između Rusije i Nemačke preko Baltičkog mora, a da i ne dotiče teritoriju Poljske, navodi DW.

Kroz Poljsku protiče ogranak gasovoda Družba, koji ruski gas dovodi u centralnu Evropu preko Ukrajine. Međutim, još važniji prihod Varšave je EuRoPoL, koji je zapravo nastavak gasovoda Jamal koji vodi direktno kroz Poljsku i onda preko Berlina dalje na zapad Evrope.

Paralelno sa gradnjom Severnog toka sagrađen je i OPAL, zapravo krak Severnog toka koji u istočnoj Nemackoj teče paralelno sa poljskom granicom sve do Češke, odakle gas vodi u celu centralnu Evropu.

Tu je, međutim, Poljska zaobiđena kao tranzitna zemlja.

Odredbama Evropske unije o slobodnoj tržišnoj utakmici je zabranjeno da kompanije koje dobavljaju gas ujedno budu i vlasnici gasovoda, jer to je onda siguran način da i ucenjuju potrošače diktirajući cenu, navodi DW.

Iz tog razloga, taj ogranak na istoku Nemačke je u vlasništvu nemačkih firmi Vinteršel i E.ON-a i ruskog Gazproma, a ruski gasni monopolista je tek izuzetno uspeo kod nadležnih evropskih i nemačkih službi da isposluje pravo da koristi 50 odsto kapaciteta.

U maju 2016., došlo je do novog sporazuma nemačke Agencije za infrastrukturne mreže, vlasnika gasovoda i Gasproma, a taj dogovor je blagoslovila i Evropska komisija, iako je postavila (opet donekle besmislene) uslove, naime da se dodatni kapaciteti moraju staviti na tender.

Gaspromu je, inače, dozvoljeno da koristi čak 90 odsto kapaciteta OPAL-a.

To je, pak, onda Poljskoj bilo previše, time više što je i Evropska komisija igrala čudnu igru.

Naime, zbog navodne „zaštite osetljivih poslovnih informacija“, EK uopšte nije isprva htela da objavi tu svoju odluku, tako da je poljski državni monopolista PGNiG tužbu Evropskom sudu u Luksemburgu pisao na osnovu – novinskih napisa, prenosi DW.

Ta tužba nije bila jedina, pošto je i Vlada Poljske istovremeno podnela istu tužbu, a PGNiG je podneo tužbu i pred nadležnim sudom u Nemačkoj, Višim pokrajinskim sudom u Diseldorfu.

Zbog takvog pljuska tužbi reagovao je i Evropski sud, suspendujući već krajem 2016. dozvolu Evropske komisije do konačne odluke, koja se očekuje tek 2018, a isto je ubrzo odlučio i nemački sud, prateći ono što čine evropske sudije, piše Dojče vele.

Varšava svoju pobunu ne zasniva samo na ekonomskim, nego i na političkim argumentima, pošto je navodno OPAL oruđe kojim Moskva još više može stegnuti Ukrajinu.

Navodi se da je zbog OPAL-a za petinu opao promet gasovodom, Družba, koji ruski gas transportuje preko Ukrajine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.