Zelenom agendom, digitalizacijom i tehnologijom do razvoja

BEOGRAD – Veće ulaganje u Zelenu agendu, digitalizaciju i investiranje u mala preduzeća, kao i u radnu snagu i tehnološki razvoj može da doprinese bržem ekonomskom razvoju Srbije, rečeno je danas na Otvorenim razgovorima „Kakvu ekonomiju želimo“.

Na to je ukazao profesor Ekonomskog fakulteta Saša Ranđelović, koji je naveo da bi naša zahvaljujući tim investicijama mogla brže da napreduje od zemalja centralne i istočne Evrope.

Treća u nizu diskusija Otvorenih razgovora pod nazivom „Kakvu ekonomiju želimo“ održana je u Institutu za filozofiju i društveni razvoj, a stručnjaci iz oblasti prava, ekonomije, socijologije i ljudskih resursa ukazali su da treba sprovesti određene mere kako bi ekonomski sistem radio više u interesu građana i privrede u Srbiji.

Ovom prilikom Ranđenović je istakao da je za razvoj privrede i podizanje životnog standarda u našoj zemlji presudno pitanje kapitala i investicija, radne snage i tehnološkog napretka.

Smatra da su, ipak, ukupne investicije u Srbiji u poslednjem periodu bile kontinuirano niske pošto su iznosile godišnje četiri do pet odsto BDP-a, kao i da su segmenti javnih i domaćih investicija zaostajali u odnosu na evropske zemlje.

Naglasio je da u poslednjih par godina javne investicije u Srbiji rastu i da ove godine iznose iznad pet odsto BDP-a te da taj trend treba nastaviti kako bi se razvoj privrede u Srbiji podigao na viši nivo.

Takođe, istakao je da su strane investicije u Srbiji relativno visoke u odnosu na BDP, ali da ekonomski razvoj naše zemlje dodatno usporava nizak procenat domaće štednje.

Kada je u pitanju radna snaga i, kako kaže Ranđelović, „ljudski kapital“ faktori koji utiču na ovaj sektor su demografski trendovi, migracije i obrazovanje.

On kaže da je u poslednje vreme nizak stepen nataliteta u Srbiji, a da je visok stepen migracija mladih koji zarad ostvarivanja više zarade i boljih uslova za život napuštaju zemlju, dok je zbog velikog broja sticanja neadekvatnih diploma visokog obrazovanja, srednje stručnog kadra i zanatlija u Srbiji jako malo.

„Prema studiji MMF koja je urađena pre dve godine u Srbiji će 2050. godine broj stanovnika biti manji za milion u odnosu na 2015, što znači da će se se stanovnišvo smanjiti za 15 odsto, dok će radna snaga biti smanjena za 20 odsto“, kazao je profesor.

Zaključio je da u Srbiji, kako bi se sprečila realizacija ovakve statistike, mora da se unapredi ekonpomski razvoj i to kroz Zelenu agendu, ulaganja u infrastrukturu i digitalizaciju, ali i kroz suzbijanje sive ekonomije i korupcije.

Za razvoj ekonomskih uslova neophodan je i napredak malih i srednjih preduzeća, a saradnica na Institutu ekonomskih nauka Isidora Beraha istakla je ovom prilikom da prema rezultatima Nacionalne strategije 2015/20 Srbija ne ulaže dovoljno u razvoj novih ideja i start-ap projekte.

Takođe, objašnjava da za postojeća preduzeća ne postoje alternativni modeli finansiranja koji bi pospešili poslovanje, već se preduzetnici finansiraju iz samostalnih budzeta ili putem kredita.

Ona ističe da se preduzetnici u Srbiji, pored načina finansiranja i manjak subvencija države, suočavaju sa problemima infrastrukture jer, kako kaže, mnoga preduzeća trpe jer je nepristupačan put do firme.

Objašnjava da se ukoliko se pokreću pitanja Zelene agende i digitalizacije, koja su svakako nezaobilazna za opšti prosperitet zemlje, prvo moraju rešiti elemetarna pitanja puteva i kanalizacije u svim delovima Srbije.

Socijalna pitanja i te kako utiču na ekonomiju jedne zemlje, a menadzerka projekta Evropski pokret u Srbiji Zorana Milovanović rekla je da je socijalno preduzetništvo u Srbiji „marginalizovano na političkoj agendi“, iako se ovaj sektor privrede pokazao vrlo delotvornim za opšte stanje zemlje za vreme pandemije.

„Razvoj metodologije za merenje društvenog uticaja , socijalnih politika i očuvanje životne sredine umnogome bi unapredilo socijalno preduzetništvo te je neophodno ulagati u promociju i podsticaj ovog sektora“, poručila je Milovanović.

Pored ovih tema na diskusiji su se pokrenula pitanja kako siromaštvo i rodna nejednakost utiču na ekonomiju i privredni razvoj u Srbiji.

Ispred fondacije centra za demokratiji Sarita Bradaš istakla je da je u Srbiji veliki broj siromašnih, ali da ne ispunjavaju svi pravo na socijalnu pomoć.

Poručila je da je neophodno razviti Strategiju za suzbijanje siromaštva u Srbiji i da je rešenje napretka razvoj socijalne i solidarne ekonomije.

Autorka knjige „Žena i rad“ Sonja Avlijaš navela je da je važno ekonomsko pitanje – ekonomija brige i vrednovanje „nevidljivog rada“, koja podrazumeva brigu o deci i kućne poslove namenjene ženama.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.