U trendu

Ziđin za tri i po godine prodao NBS oko šest tona zlata

BEOGRAD – Ziđin Koper je za tri i po godine prodao Narodnoj banci Srbije5,74 tone zlata, saopštila je danas kompanija.

Ta količina zlata proizvedena je u jedinoj fabrici za dobijanje zlata u Srbiji koja od 18. decembra 2018, kada je kineski Ziđin zaključio ugovor o strateškom partnerstvu sa državom Srbijom i preuzeo 63 odsto vlasništva nad nekadašnjim RTB-om Bor, posluje u sastavu kompanije Srbija Ziđin Koper.

Celokupna količina proizvedenog zlata, shodno srpskim zakonima, mora najpre da se ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek u slučaju da ona odbije da ga po berzanskoj ceni otkupi, Srbija Ziđin Koper mogla bi da traži dozvolu za izvoz.

To se dosad nije desilo, što znači da zlato proizvedeno u ovoj kompaniji ostaje u Srbiji.

Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 38,1 tonom zlatnih poluga vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke Srbije.

Malo je, međutim, onih koji znaju da je gotovo sva količina „žutog blaga“, koja našu zemlju rangira na 54. mesto u svetu, proizvedena u Srbija Ziđin Koper.

Samo za šest meseci ove godine proizvedeno je, prodato i Narodnoj banci isporučeno čak 852 kilograma zlata, navodi Ziđin.
Na drugom mestu na Balkanu je Severna Makedonija sa 6,9 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina koja ima tri tone zlata.

Na poslednjem mestu je Crna Gora sa 1,09 tona, dok Hrvatska nije na listi 100 rangiranih zemalja.

Srbija je u poslednjih šest godina znatno povećala zlatne rezerve i ostvarila skok za osam mesta na listi Svetskog saveta za zlato. U trezorima Narodne banke Srbije 2016. godine bilo je 17,9 tona zlata, a Srbija je zauzimala 62. mesto u svetu.

Iako se u Boru zlato proizvodi od osnivanja rudnika 1903. godine, zvanična statistika o dobijenoj količini žutog metala vodi se od 1938. godine.

Od tada do decembra 2018. u nekadašnjem RTB-u Bor proizvedeno je oko 160 tona zlata.

Evidenciju o proizvodnji zlata su pre 1938. vodili Francuzi, jer je rudnik bio u njihovim rukama.

Francuska kompanija je u to vreme slobodno raspolagala plemenitim metalima, ali postoje podaci da je do 1935. godine iz Borskog rudnika izvezeno 16 tona zlata.

Stanje je izmenjeno tek 1934. godine Uredbom o nadzoru proizvodnje i upotrebi plemenitih metala zahvaljujući kojoj je pravo otkupa i to po cenama na Londonskoj berzi, dobila Narodna banka Jugoslavije.

Kilogram zlata je 4. jula vredeo 58.119,62 dolara, dok se za finu uncu (31 gram) na Londonskoj berzi plaćalo 1.807 dolara.

Zlato je, po oceni ekonomskih stručnjaka i bankarskih analitičara, najbolja i najsigurnija investicija, posebno u turbulentnim vremenima u čitavom svetu zbog rusko-ukrajinskog sukoba.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar