Zvono Beogradske berze zvonilo za rodnu ravnopravnost

BEOGRAD – Zvono Beogradske berze danas je prvi put zvonilo za rodnu ravnopravnost i na taj način se jedna srpska berza pridružila inicijativi „Berzanskim zvonom za rodnu ravnopravnost“ koja se petu godinu zaredom obeležava na svim svetskim berzama povodom Međunarodnog dana žena.

Zvono za rodnu ravnopravnost zvonilo je u 84 svetske berze na svim kontinentima, a zvona na Beogradskoj berzi „udarili“ su poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković i direktor Beogradske berze Siniša Krneta.

Janković je, na panelu „Doprinos žena ekonomskom razvoju Srbije“ koji je organizovan nakon ceremonije zvona, izjavila da je dobro što zvoni berzansko zvono za rodnu ravnopravnost, kao i da je dobro da zvone sva zvona za jednakost žena i muškaraca, jer ni u jednom društvu nema razvoja ako u tome, kaže, učestvuje samo polovina njenog stanovništva.

Ukazala je da su žene u Srbiji neiskorišćen potencijal i da istraživanja pokazuju da se dvostruko više muškaraca odlučuje da pokrene sopstveni posao, što pokazuje da je nedovoljna podrška ženama da se upuste u preduzetništvo.

Prema njenim rečima, rodna ravnopravnost u Srbiji nije u potpunosti dostignuta, uprkos parametrima koji pokazuju da je u srpskom društvu po pitanju rodne ravnopravnosti napravljen veliki progres, naročito u politici gde je sve više žena zastupljeno.

Međutim, najveću podršku treba pružiti ženama na selu, jer je, ističe, samo ekonomski osnažena žena slobodna žena.

Nijedan zakon ne može da promeni svest i osećanja ljudi, kaže Janković i dodaje da promena svesti mora krenuti iz porodice i iz škole.

Smatra da naš sistem obrazovanja nema rodno ravnopravan pristup, jer pojedini srpski udžbenici sadrže rodno neravnopravne tekstove, a i predavanja nastavnika kreiraju svest đacima o očekivanim rodnim ulogama.

Ukazala je da i dalje u Srbiji oko 30 žena godišnje ne dočeka osmi mart, jer ih usmrti partner.

Direktor Beogradske berze Siniša Krneta je rekao da berza ulazi u svetsku inicijativu „Berzanskim zvonom za rodnu ravnopravnost“ u godini kada obeležava dva jubileja – 125 godina od osnivanja i 30 godina od re-osnivanja.

Podsetio je da je prvi zakon o javnim berzama iz 1886. u članu pet naložio da je ženama zabranjeno da posećuju berzu i ukazao da je po pitanju rodne ravnopravnosti Beogradska berza načinila veliki pomak jer u njoj danas radi više od 60 odsto žena, a Upravni odbor berze čini 100 odsto žena.

Krneta je naglasio da je jedan od osnovnih principa na kojima počiva Beogradska berza princip ravnopravnosti, i to ne samo kada su učesncici na tržištu i berzanski posrednici u pitanju.

„Reč je o principu koji prožima sve aspekte poslovanja berze, promoviše ravnopravan status i jednake šanse za sve da ostvare puni potencijal, uključujući i kreiranje radnog okruženja u kome se ponašanja, potencijali i potrebe jednako vrednuju“, rekao je Krenta.

Kaže da se naše društvo ne susreće sa velikim rodnim jazom, kao što postoji u drugim zemljama, ali da problem u našem društvu predstavlja što rodna ravnopravnost nije ugrađena u gen građana i građanki Srbije.

Zamenica drektorke kancelarije UN Women u Srbiji Jelena Milovanović kaže da je UN Women sa UN od 2011. uvela principe kako bi kompanije ekonomski osnaživale žena i dodala da je do sada te principe potpisalo 78 kompanija u Srbiji.

Od danas će se tih principa pridržavati i Beogradska berza koja je sa UN Women potpisala sporazum.

Naime, podaci Svetskog ekonomskog foruma govore da, ukoliko se nastave postojeći trendovi, biće potrebno 108 godina da se prevaziđe postojeći rodni ekonomski jaz.

S druge strane, smanjivanje jaza u ekonomskom učešću žena za jednu četvrtinu do 2025, dovelo bi do povećanja svetskog BDP-a za 5,3 triliona dolara.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike