Fridom haus: Srbija beleži pad demokatrije i klizi ka autokratiji

Srbija je u 2023. godini zabeležila istorijski pad demokratije i približava se polukonsolidovanom autokratskom režimu, ocenio je Fridom haus u novom godišnjem izveštaju „Države u tranziciji“ kojim je obuhvaćeno 29 zemalja Evrope i Azije.

Rezultat demokratije u Srbiji doživeo je najveći pad od svih zemalja obuhvaćenih izveštajem i niži je za 0,64 poena od rezultata iz prvog izveštaja 2005.

U delu izveštaja o Srbiji se navodi da su dva slučaja masovnih ubistava u maju 2023. izazvala proteste tokom celog leta, na koje je vlada Srbije odgovorila „nameštenim vanrednim izborima“ u decembru.

Funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji i dalje je sporno, rad parlamenta narušavali su slični problemi koji su doveli do bojkota parlamenta i izbora opozicije od 2019. do 2022. godine.

Vladajuća većina je „ugušila“ skupštinsku debatu zakazivanjem sednica samo 24 sata unapred, predsednik parlamenta koji je i poslanik SNS, zloupotrebio je položaj i nije delovao kao neutralni arbitar, navodi Fridom haus.

Izbore su, po zaključcima domaćih i međunarodnih posmatrača, obeležile ogromne neregularnosti, posebno u Beogradu – piše u izveštaju.

Među najznačajnijim problemima navode se slučajevi kupovine glasova, korišćenje paralelnih biračkih spiskova za praćenje birača, zastrašivanje birača i posmatrača, zloupotreba javnih resursa, kao i uslovi koji favorizuju vladu koju predvodi SNS.

Fridom haus ističe da je na dan izbora otkriveno da su birači iz Republike Srpske dovoženi da glasaju na lokalnim izborima u Beogradu i da su čak i javni funkcioneri i političke ličnosti iz BiH glasale na lokalnim i pokrajinskim izborima u Srbiji.

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) objavio je analizu migracije birača navodeći da su se one zaista dogodile i da su direktno uticale na beogradske izbore – piše u izveštaju.

Fridom haus zaključuje da u Srbiji od prethodnih izbora 2022. nije bilo značajnog napretka u odgovoru na preporuke koje su dali ODIHR i OEBS o izbornim uslovima.

CRTA navodi da nijedna od 15 opštih preporuka nije u potpunosti sprovedena, dok je samo jedna od devet prioritetnih preporuka – koja obuhvata standardizovanu obuku za članove biračkih odbora – delimično realizovana.

Preporuke u vezi s pritiskom na birače, medijskim disbalansom i zloupotrebom položaja i javnih resursa su i dalje ostale nerešene pred vanredne izbore 2023. – konstatuje se u izveštaju „Države u tranziciji“.

Najveći pad u rezultatima po oblastima, Srbija je zabeležila za nezavisnost medija, zbog postepene, ali očigledne dominacije vladajuće stranke u izveštavanju medija, sve većeg neprijateljstva i finansijskog pritiska na nezavisne novinare i efektivnog zauzimanja javnih i privatnih medija od strane države – navodi Fridom haus.

Sloboda medija u Srbiji i dalje je pod pritiskom, broj napada na novinare raste, kampanje klevetanja su ostale uobičajene, a regulatorno telo REM se jasno stavilo u službu vlade pošto je dodeljivalo nacionalne dozvole za emitovanje.

U izveštaju se podseća i na ukidanje osuđujuće presude pripadnicima službi bezbednosti prvostepeno osuđenim za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. i na ozbiljne pretnje smrću piscu i voditelju Marku Vidojkoviću zbog kojih je morao da se preseli u inostranstvo.

Za izborni proces Srbija je zabeležila skor minus jedan, za demokratsko upravljanje -0,75, nezavisnost pravosuđa -0,50 u odnosu na 2005. godinu.

Civilno društvo je na istoj tački kao i 2005, dok je pozitivan pomak zabeležen samo kod borbe protiv korupcije, za 0,25.

Bilo je nominalnih poboljšanja suzbijanja korupcije, ali usvajanje posebnog zakona o EXPO 2027 i vladin tretman slučajeva korupcije na visokom nivou demonstriraju nedostatak istinskog napretka u ovom pogledu, navodi se u izveštaju.

Po izveštaju Fridom hausa, Srbija je i dalje u grupi „hibridnih režima“, ali onih koji su, po metodologiji primenjenoj u izveštaju, na putu da postanu „polukonsolidovani autoritarni režimi“.

„Autokratizujući hibridi, poput Mađarske, Srbije i u manjoj meri Gruzije, na putu su da postanu polukonsolidovani autoritarni režimi jer su u njima ključne institucije, od medija do sudova, prevazišle nivo politizacije prema klasičnim definicijama hibridnih režima i sada su efektivno zarobljene od strane vladajućih partija i zloupotrebljene za partijsku ili ličnu korist“ – navodi se u izveštaju.

Takvi režimi vode „politiku dominantne moći“ – opozicija ili civilno društvo imaju određenog prostora za delovanje, ali vladajuća politička frakcija je u stanju da spreči svaku promenu rukovodstva.

Taj opis se „savršeno odnosi na današnju Srbiju, gde režim predsednika Vučića čvrsto drži vlast nameštajući izborne procese, dominirajući i javnim i privatnim medijima, brutalno blateći članove opozicije i aktiviste i zastrašujući opštinske vlasti“ – piše Fridom haus.

Sposobnost opozicije ili civilnog društva da utiču na politiku vlade je ograničenija u „hibridima sa politikom dominantne moći“: na površini se može činiti da ovi režimi jednostavno ignorišu neslaganje, ali u praksi će kritičare verovatno potisnuti prikrivenijim taktikama, kao što su omalovažavanje, zastrašivanje i nadzor sa kakvim su se suočili civilno društvo Srbije, nezavisni mediji i opozicioni pokret Srbija protiv nasilja tokom 2023. objađnjeno je u izveštaju.

Navodeći primere iz Mađarske i Gruzije, Fridom haus u izveštaju zaključuje da takve režime od „polukonsolidovanih autoritarnih režima“ odvaja jeste stvarna, ali minimalna margina poštovanja slobode okupljanja i činjenica da država retko koristi fizičko nasilje da bi ugušila neslaganje, kao i to što takvi režimi i dalje reaguju na međunarodni pritisak.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.