U trendu

G20 primila Afričku uniju kao članicu, protiv sile i nuklearnog oružja u Ukrajini

Grupa 20 vodećih svetskih ekonomija pozdravila je Afričku uniju kao članicu na svom današnjem godišnjem samitu, ali je formulacija skupa o spornom pitanju ruskog rata u Ukrajini ograničena na poziv da se izbegne nasilno zauzimanje tuđe teritorije i korišćenje nuklearnog oružja.

Biil je sumnje da bi tekst mogao biti usvojen zbog neslaganja među članicama, prvenstveno oko toog rata iako je sada završno saopštenje G20, objavljeno dan pre formalnog, sutrašnjeg kraja samita, manje oštro formulisano u vezi sa ratom od saopštenja prošlogodišnjeg sastanka na Baliju.

Rečeno je da su članovi G20 ponovili svoje nacionalne stavove i odluke UN i pozvali sve države da se ponašaju u skladu sa principima navedenim u Povelji UN.

„U skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija, sve države moraju se uzdržati od pretnje ili upotrebe sile da traže teritorijalnu akviziciju na štetu teritorijalnog integriteta i suvereniteta ili političke nezavisnosti bilo koje države. Upotreba ili pretnja upotrebom nuklearnog oružja je nedopustiva“, piše u saopštenju.

Postojala je široka podrška za dodavanje Afričke unije u G20, što je čini drugim regionalnim blokom koji je postao stalna članica, posle Evropske unije i današnje proširenje daje zamah nastojanju indijskog premijera Narendre Modija da da veći glas globalnom jugu.

Modi je poručio ostalim liderima da moraju da nađu „konkretna rešenja“ za široko rasprostranjene izazove za koje je rekao da proističu iz „uspona i padova u globalnoj ekonomiji, podele Severa i Juga, ponora između Istoka i Zapada“ i drugih pitanja: terorizam, sajber bezbednost, zdravstvena i bezbednost snabdevanja vodom.

Ipsred Modija je na stolu bila pločica na kojoj naziv njegove zemlje nije bio Indija, već „Bharat“, drevni sanskritski naziv te zemlje kojeg zastupaju Modijeve hinduističke nacionalističke pristalice.

S velikim delom pažnje sveta usmerene na ruski rat u Ukrajini, Indija je želela da na samitu usmeri više pažnje na rešavanje potreba sveta u razvoju, iako je nemoguće od evropskog sukoba odvojiti mnoga pitanja, kao što su bezbednost hrane i energije.

Uprkos višemesečnim prigovorima Rusije i Kine zbog foormulacija o ratu u Ukrajini, lideri su Nju Delhiju uspeli da se jednoglasno slože, po indijskim zvaničnicima, o nekoliko paragrafa koji se odnose na taj sukob.

Međutim, jezik je blaži nego na prošlogodišnjem samitu G20 na Baliju, gde se citira rezolucija UN koja „najoštrije osuđuje agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i zahteva njeno potpuno i bezuslovno povlačenje sa teritorije Ukrajine“.

U deklaraciji s Balija se dalje navodi da je „većina članica oštro osudila rat u Ukrajini i naglasila da on izaziva ogromnu ljudsku patnju i pogoršava postojeće krhkosti u globalnoj ekonomiji“.

U delu gde je saopštenje iz Nju Delhija „podsetilo“ na tu izjavu s Balija i rezoluciju UN, nisu prenete te jake formulacije.

Više od petine šefova G20 nije bilo u Nju Delhiju na otvaranju samita. Lideri Rusije i Kine odlučili su da ne dođu, obezbeđujući time da ne bude teških razgovora licem u lice sa američkim i evropskim kolegama. Španski premijer Pedro Sančes je otkazao jer je pozitivan na kovid-19, a meksički predsednik je takođe odlučio da ne dođe. Francuski predsednik Emanuel Makron stigao je kasno, propustivši jutarnje sastanke jer je u Parizu gledao otvaranje Svetskog prvenstva u ragbiju.

Niz pripremnih sastanaka koji su prethodili samitu nije doneo sporazume, uglavnom zbog razlika oko Ukrajine. Završetak vikenda bez takve izjave ukaljao bi imidž koji je Modi pokušao da stvori o Indiji kao o učesniku rešavanja globalnih problema.

Učesnike koji su stigli u glavni grad Indije su dočekale ulice očišćene od saobraćaja, ukrašene svežim cvećem i naizgled beskrajnim posterima sa parolama i Modijevim likom. Obezbeđenje je veoma strogo, a većina novinara i javnosti su podalje od mesta održavanja samita.

Agenda G20 obuhvata pitanja od ključnog značaja za zemlje u razvoju, mešu kojima alternativna goriva poput vodonika, efikasnost resursa, sigurnost hrane i razvoj zajedničkog okvira za digitalnu javnu infrastrukturu.

Uz toliko drugih pitanja na stolu, Hjuman rajts voč je pozvao lidere G20 da ne dozvole da ih međunarodno nejedinstvo ometa na samitu: Minakši Ganguli, zamenik direktora odeljenja te organizacije za Aziju je rekao da članovi G20 ne bi trebalo da „zaziru od otvorenog razgovora o izazovima kao što su rodna diskriminacija, rasizam i druge ukorenjene prepreke za jednakost, uključujući Indiju domaćina, gde su se građanska i politička prava naglo pogoršala pod Modijevom administracijom“.

Stotine tibetanskih izgnanika održale su protest daleko od mesta održavanja samita da bi osudile učešće Kine na tom skupu i pozvale lidere da razgovaraju o kinesko-tibetanskim odnosima.

U petak uveče, pre no što je sastanak zvanično počeo, Modi se sastao sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom. Kurt Kembel, zvaničnik Bele kuće, rekao je novinarima da postoje „neosporna toplina i poverenje između dva lidera“.

Lideri SAD, Indije, Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata radili su na finalizaciji zajedničkog infrastrukturnog sporazuma koji uključuje brodski i železnički tranzit između Indije i Bliskog istoka, sve do Turske i dalje, u nadi da bi to moglo biti objavljeno u Nju Delhiju tokom samita.

Kembel je rekao da taj novi sporazum može da „preoblikuje svet“ i da je to „najjača podrška Indiji“ čiji su se lideri ranije odupirali takvim masovnim multilateralnim projektima.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar