U trendu

Generalni štrajk u Argentini zbog reformi novog desničarskog predsednika

Novi predsednik Argentine Havijer Milej (Havier Milei), desničarski populista, suočio se danas sa generalnim štrajkom zbog ukaza usmerenog protiv sindikata i predloga ekonomske reforme.

Mesec i po dana pošto je ekonomista Milej stupio na dužnost predsednika, najveći argentinski sindikat CGT organizovao je štrajk kojem su se pridružila i druga udruženja radnika.

Radnicima, koji su izašli na ulice Buenos Ajresa i drugih gradova širom zemlje, pridružile su se društvene organizacije i politički protivnici Mileja, uključujući članove peronističke partije koja je decenijama dominirala političkom scenom.

Zbog štrajka, koji je počeo u podne, banke, benzinske pumpe, javna uprava i zdravstvene ustanove radili su u ograničenom kapacitetu.

Zaposleni u javnom prevozu trebalo bi da stupe u štrajk u 19.00 po lokalnom vremenu (23.00 po centralnoevropskom), ali promene u redu vožnje nisu planirane kako bi demonstranti mogli da dođu i odu sa trga ispred Kongresa u Buenos Ajresu.

Aerodromi su ostali otvoreni, iako je državna avio kompanija Aerolineas Argentinas otkazala 267 letova i ponovo zakazala druge, čime je poremetila planove više od 17.000 putnika.

Današnja obustava rada predstavlja prvi generalni štrajk u Argentini u više od četiri godine. To je najbrži štrajk od početka mandata nekog šefa argentinske države još od obnove demokratije 1983. godine.

Štrajk je odgovor na Milejev ukaz kojim je ograničio pravo na štrajk ključnih radnika u bolničkim službama, obrazovanju i saobraćaju, i uveo nove mehanizme kompenzacije radi lakšeg otpuštanja zaposlenih.

Ukazom, koji je izdao deset dana po stupanju na dužnost, 20. decembra, Milej je takođe omogućio radnicima da direktno plaćaju privatnim pružaocima zdravstvenih usluga, čime je isušio značajan izvor prihoda sindikata.

Na osnovu ukaza, više od 300 važećih zakona je ukinuto ili izmenjeno radi ograničenja moći sindikata i deregulacije privrede poznate po obimnom državnom intervencionizmu.

Milej, poštovalac bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, takođe je poslao u Kongres predlog zakona koji treba da omogući temeljne reforme u političkom, socijalnom, fiskalnom, pravnom, administrativnom i bezbednosnom polju.

U drugom krugu predsedničkih izbora 19. novembra, Milej, lider Libertarijanske stranke i koalicije Sloboda napreduje, dobio je 55,7 odsto glasova, pobedivši kandidata peronističke koalicije Savez za otadžbinu Serhija Masu, koji je osvojio 44,3 odsto glasova.

Rezultati dva ovomesečna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da Mileja i dalje podržava više od 50 odsto ispitanika, uprkos ubrzavanju inflacije i najavljenim masovnim otpuštanjima u državnim firmama.

Do predsedničke kandidature, 53-godišnjak koji sebe opisuje kao anarhokapitalistu stekao je popularnost žestoko kritikujući „političku kastu“ u televizijskim programima.

U kampanji je obećavao drastično smanjenje državne potrošnje zbog velikog fiskalnog deficita za koji tvrdi da podstiče visoku inflaciju, koja je na kraju 2023. iznosila 211 odsto.

Obećao je nagle i temeljne ekonomske promene, što je bilo privlačno mnogim Argentincima, umornim od godišnje inflacije iznad 140 odsto i siromaštva, čija je stopa dostigla 40 odsto.

U pobedničkom obraćanju građanima, Milej je rekao da situacija u zemlji mora prvo da se pogorša da bi kasnije došlo do poboljšanja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar