Danas se navršava godina dana od nezapamćenog zločina na Cetinju kada je Vuk Borilović ubio desetoro ljudi među kojima je dvoje dece, dok porodice stradalih i dalje čekaju odgovor da li je Borilović mogao da bude sprečen i da li je policija kada je dobila prvi telefonski poziv mogla bolje i brže da reaguje.
Cetinjani Nataša Martinović (35) i njena dva sina Mašan (11) i Marko (8), Milan Mitrović (37), Goran Đurišić (54), Dimitrije (78), Danica (74) i Rajko (56) Drecun, sestre Aleksandra (52) i Mila (51) Radunović ubijeni su masakru na Cetinju koji je iz još uvek nepoznatog motiva počinio njihov komšija Vuk Borilović kojeg je policija ubila.
Više državno tužilaštvo u Podgorici 29. decembra prošle godine donelo je odluku u predmetu – prema zvaničnom nalazu Vuk Borilović je pucao iz lovačke puške i ubio deset osoba, od kojih dvoje dece.
Kasnije je u okršaju sa policijom i kako su naveli NN licem – „lišen života od zadobijenih povreda u predjelu glave i gornje polovine tela, desnog ramena i grudnog koša“.
Specijalno državno tužilaštvo pre dva meseca formiralo je predmet nakon što su advokati porodica stradalih podneli krivičnu prijavu protiv šefova policije na Cetinju i Podgorici zbog „nesavjesnog rada u službi“.
Porodice tvrde da je policija gotovo 18 meseci oklevala da Boriloviću oduzme oružje za koje je imao dozvolu, nakon što je početkom 2021. godine prijavljen za „nasilničko ponašanje“, kada je napao kolegu iz NP Lovćen, i da se to prema zakonskoj proceduri moralo odmah učiniti.
„Borilović se lečio u neuropsihijatrijskoj bolnici, a sa čim su okrivljeni bili upoznati, te su očigledno nesavesno postupali u vršenju službe, iako su bili svesni ili bili dužni i mogli biti svesni, da usled kršenja propisa i očiglednog nesavesnog postupanja i propuštanjem nadzora mogu naneti štetu. Time su doveli do teške povrede prava drugih lica na taj način što su doveli do nezapamćene tragedije“, piše u prijavi koju je u ime porodica oštećenih podneo advokat Zdravko Đukanović.
Motiv zbog kojeg je Borilović sejao smrt u Medovini nije utvrđen. Tog dana, kada se dogodila tragedija, on je imao zakazan lekarski pregled kod neuropsihijatra, a nekoliko dana pre toga odvezao je suprugu i četvoro dece na more.
MUP i Uprava policije i dalje odbijaju da odgovore na pitanja – kakav je bio lanac komande i da li je načelnik CB Podgorica Goran Jokić stvarno upravljao policijskom operacijom; jesu li prve informacije bile da je reč o talačkoj krizi; kada je obaveštena i kada je na Cetinje uopšte stigla Protivteroristička jedinica (PTJ), ko je i kada obavestio Posebnu jedinicu stacioniranu u Budvi, je li i SAJ takođe bio angažovan i kada.
Nema odgovora ni na pitanje da li je utvrđivana odgovornost nadležnih i zaposlenih u filijali MUP-a na Cetinju, kao i cetinjske policije – odnosno, zašto Boriloviću nije ukinuta dozvola za nošenje i oduzeto mu oružje godinu pre nego je počinio masakr i ko je odgovoran za to.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com