Samo polovina Evropljana smatra da su njihovi zdravstveni sistemi pravedni u pogledu dostupnosti i usluga, navedeno je u najnovijem Zdravstvenom izveštaju Štada grupe za 2025. godinu, saopštila je ta kompanija.
U poređenju sa prethodnim godinama zadovoljstvo zdravstvenim sistemima sada, kako je navedeno, prosečno iznosi 58 odsto, što je dva odsto više u odnosu na 2024, ali Evropljani jasno ističu da zadovoljstvo nije isto što i pravičnost.
Ovogodišnji Izveštaj pokazuje da polovina ispitanika (51 odsto) tvrdi da u njihovoj zemlji svi imaju jednaku dostupnost medicinskoj nezi i uslugama. Sa tom tvrdnjom saglasno je čak 80 odsto Danaca, 72 odsto Španaca i 68 odsto Švajcaraca, dok s druge strane svega 21 odsto Mađara, 28 odsto odsto Bugara i 29 odsto Kazahstanaca deli mišljenje o svojim zdravstvenim sistemima.
Pored toga, svega 15 odsto Evropljana ima potpuno poverenje u sposobnost svog zdravstvenog sistema da pruži odgovarajuću negu u slučaju ozbiljne bolesti.
Najnovije istraživanje takođe pokazuje da Evropljani teže zdravom načinu života – ali da samo polovina u tome uspeva.
Pored problema sa motivacijom, u tome ih ometaju finansijski problemi, izazovi mentalnog zdravlja i ograničena dostupnost zdravstvene zaštite.
„Cilj svih zaposlenih u Štada grupi je da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner. Kroz naš najnoviji Zdravstveni izveštaj želimo da steknemo dragocene uvide i istražimo buduće trendove i inovacije. Deljenjem ovih podataka sa svim relevantnim institucijama u sektoru zdravstva, želimo da doprinosimo donošenju boljih odluka za unapređenje kvaliteta života“, rekao je generalni direktor Štada grupe Peter Goldschmidt.
Uprkos ovim izazovima, poverenje u zdravstvene radnike veoma je, kako je navedeno, snažno.
Izabrani lekari (69 odsto) i farmaceuti (58 odsto) i dalje su među najpouzdanijim akterima u zdravstvu, daleko ispred Google-a (20 odsto), veštačke inteligencije (15 odsto) i onlajn zdravstvenih influensera (11 odsto).
Čak 65 odsto građana Srbije, kako je istaknuto, ukazuje poverenje zdravstvenim radnicima.
Iako poverenje u veštačku inteligenciju još uvek nije široko rasprostranjeno, otvorenost prema ovoj tehnologiji konstantno raste i danas, 39 odsto ljudi već može da zamisli da koristi veštačku inteligenciju za medicinske savete, umesto odlaska kod lekara.
Dodatnih 25 odsto ispitanika navodi da bi se mogli obratiti veštačkoj inteligenciji u budućnosti kada tehnologija bude dodatno unapređena.
Na nivou Evrope, ljudi pretežno ističu poboljšanu dostupnost i pristupačnost kao ključne prednosti AI i za 49 odsto Evropljana ovo su ključni faktori.
Uz to, njih 45 odsto smatra da veštačka inteligencija čini zdravstvenu zaštitu praktičnijom i vremenski efikasnijom, jer može smanjiti potrebu posetama lekaru zbog manjih zdravstvenih problema.
Pristupačnost i dostupnost AI i obezbeđenje brzih odgovora, glavni su razlozi njegovog korišćenja za 57 odsto Srba, 56 odsto Mađara, 55 odsto Čeha i 54 odsto Slovaka.
Dodaje se da lična interakcija ostaje glavni pokretač poverenja kada su u pitanju zdravstvene teme, čineći lekare i farmaceute ključnim za podsticanje samostalne brige o zdravlju.
Na primer, 40 odsto Evropljana navodi da su saveti koje dobijaju od farmaceuta ključan razlog posete apotekama, koje doživljavaju kao praktične lokacije za sve svoje zdravstvene potrebe (30 odsto) i vrednuju lične odnose koje imaju s osobljem (28 odsto).
Svest o važnosti zdravlja je veoma jaka širom Evrope, čak 96 odsto građana Evrope smatra da je zdrav način života važan za njih.
Oko 72 odsto Evropljana redovno praktikuje preventivne navike poput vežbanja, uzimanja suplemenata i zdravog načina ishrane.
Dve trećine građana (66 odsto) sada ide na sve ili većinu preventivnih pregleda, što je povećanje od pet odsto u odnosu na 2023. godinu.
Ipak, iako skoro svi teže zdravom načinu života, samo polovina Evropljana (51 odsto) smatra da uspeva da živi zdravo.
Španci ocenjuju svoj način života najzdravijim (68 odsto), a prema podacima Eurostata, takođe imaju i najduži životni vek na kontinentu.
Jedan od glavnih problema za postizanje zdravog načina života je nedostatak motivacije, što prijavljuje 41 odsto ispitanika, ali ipak, lične prioritete u vezi sa zdravljem ne određuju samo motivacija, već i finansijski i mentalni izazovi.
Mentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje su ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje Evropljana.
Oni koji su zabrinuti za finansije ređe uspevaju da vode zdrav način života u odnosu na one koji nemaju tih briga.
Takođe, veza između finansijskih i mentalnih problema je neosporna: oni koji se suočavaju sa novčanim poteškoćama imaju daleko veću verovatnoću da će iskusiti sindrom sagorevanja (burnout) i manje su skloni da svoje mentalno zdravlje opišu kao „dobro“ u poređenju s onima koji nemaju finansijskih briga.
Čak 64 odsto Evropljana opisuje svoje mentalno zdravlje kao „dobro“, naročito u Rumuniji (84 odsto), Bugarskoj (80 odsto), Srbiji i Švajcarskoj (po 74 odsto), kao i u Francuskoj (71 odsto).
Ipak, dve trećine Evropljana (66 odsto) kaže da je barem jednom iskusilo simptome sagorevanja, a žene (71 odsto) i mlađi od 35 godina (75 odsto) su posebno pogođeni.
„Ljudi koji se suočavaju s mentalnim izazovima tri puta su manje skloni da kažu da žive zdravo u poređenju s onima koji imaju dobro mentalno zdravlje. Ovi nalazi ističu potrebu za ravnopravnim tretiranjem mentalnog i fizičkog zdravlja širom Evrope, što bi bio prvi korak u pravom smeru. Trenutno, svega petina (21 odsto) Evropljana smatra da se mentalnom i fizičkom zdravlju posvećuje jednaka pažnja u zdravstvenim sistemima“ navedeno je u Izveštaju.
Štada Zdravstveni izveštaj nudi, prema rečima Goldschmidta, pouzdane uvide o relevantnim temama zdravstvene zaštite, i time podstiče debatu među ključnim zainteresovanim stranama u zdravstvu, uključujući i medije.
„Prepoznavanjem i predviđanjem trendova koji oblikuju budućnost zdravstvene zaštite, ovo jedinstveno istraživanje nam pruža uvide, potrebne za najbolje zadovoljavanje potreba pacijenata“, rekao je Goldschmidt.
Zdravstveni izveštaj Štada grupe predstavlja najobimniju reprezentativnu zdravstvenu studiju u Evropi, koju je sproveo Human8 u ime Štade.
Ove godine u istraživanju je učestvovalo više od 27.000 ispitanika, uzrasta od 18 do 76 godina, iz 22 države, među kojima je i Srbija.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com