Jača tržište ‘funkcionalnih napitaka’ s ‘podstrekačima’ snage, koncentracije, zdravlja

Police samoposluga sve više liče na apoteke, ispunjene bezalkoholnim napicima koji navodno podstiču „oštrinu uma“, sokovima s bakterijama koji „podstiču digestivno zdravlje“, vodom s kolagenom koja obećava „bolju kožu“ „čvršće zglobove“ i „energetskim napicima“ na kojima piše da „sagorevaju masnoću“.

Nastupila je pomama za takozvanim „funkcionalnim napicima“ koji navodno „vrede više“.  To je počelo krajem 1980-ih, napicima s kafeinom i „energetskim“ dodacima s vitaminima, kao što je „Red Bul“, a preraslo je u industriju vrednosti više milijardi dolara godišnje.

Stotine brendova utrkuju se za pažnju potrošača sa sve egzotičnijim sastojcima i reklamiranjem dobiti za zdravlje i blagostanje.

„Ako ste u stresu, pokušajte piće sa sa ašvagandom – rastinjem dugo korišćenom u travarskoj medicini. Ako hoćete da ojačate vežbajući, ima napitaka s hromom koji mogu da podstaknu metabolizam. Da li hoćete da se ubacite u raspoloženje za zabavu bez alkohola?“ – kompanije prave bezalkoholne napitke i piva sa dodatkom sastojaka kao što je „guajusa“ – list koji sadrži kafein i antioksidante.

Kompanija koja prati ponašanje potrošača „NilsenIQ“ prebrojala je prošle godine samo u SAD 53.000 barkodova u kategoriji „funkcionalnih napitaka“, uključujući sve ukuse „energetskih i sportskih napitaka“, gaziranih, flaširane vode sa dodacim, „šejkova“, čajeva koji „jačaju mentalno ili fizičko zdravlje“.

Nutricionisti kažu da je dobro što potrošači tragaju za zdravijim napicima, ali upozoravaju da treba biti obazriv i čitati natpise na ambalaži o sastojcima što posebno važi za trudnice, za one uzimaju lekove i sve koji su bolesni. Uz to, treba izbegavati „prazne kalorije“ i šećer koji neće „sagoreti“.

„Monster“ energetsko piće od oko 450 grama ima gotovo isto toliko šećera kao obična „Koka-kola“.

„Neko ko trči maraton ima drugačije potrebe od nekog ko se vozi na posao“ – rekla je Marta Fild. pomoćna profesor kana Odeljenju Univerzitetu Kornel za nutricionu nauku.

Američka uprava za hranu i lekove reguliše sastojke i traži da etikete budu tačne, a Savezna trgovinska komisija (FTC) može da uskoči ako kompanije iznose lažne tvrdnje. 

FTC je 2013. godine utvrdila  da je sok od nara „Pom Wonderful“ lažno reklamiran kao klinički dokazan da leči, sprečava ili smanjuje rizik od srčanih oboljenja i raka prostate.

Ali proizvođači „funkcionalnih napitaka“ obično iznose manje konkretne tvrdnje od tih, a nauka koja ih podržava je ponekad neodređena. Na gaziranom čaju „SkinTee“ piše da „podržava hidrataciju i elastičnost kože“ sa 3.000 miligrama kolagena u konzervi od 340 grama. Ali prošle godine istraživači Medicinskog univerziteta Harvard su rekli da još nema čvrstih dokaza da napici ili suplementi s kolagenom poboljšavaju izgled kože ili jačaju rast kose ili noktiju, kako se reklamira čitav niz proizvoda.

Kompanija „Panera Bread“ suočena je sa najmanje dve tužbe u kojima se tvrdi da je njena limunada sa velkom količinom kafeina dovela do smrti dvoje ljudi sa srčanim problemima.

„Važno je setiti se da sve ima može da bude i toksično i bezbedno, zavisno od količine. Doza čini da nešto postane otrov“ – rekao je Džo Zagorski, toksikolog u Centru za istraživanje bezbednosti sastojaka na državnom univerzitetu Mičigen. 

„Pošto je teško utvrditi količinu konkretnih sastojaka u mnogim od ovih napitaka. bolje je postupati obazrivo i ne uzimati ih prekomerno“, rekao je on.

Na neki način nema niičeg novog u tome što ljudi tragaju za dodatnom koristi: drevni Egipćani i Rimljani pili su čaj od kamilice zbog toga što se smatralo da je lekovit, a 1935. godine japanski mikrobiolog predstavio je „Jakult“ – fermentisan mlečni napitak prodavan širom sveta kao način da se poboljša zdravlje želuca.

Poslednjih pola veka napici ili sokovi od pšeničnih izdanaka naizmenično su bili popularni i hvaljeni kao suplementi ishrane.

Ono što je novo jesu društvene mreže koje omovućavaju brzo širenje tvrdnji o manje poznatim sastojcima, rekao je Fild iz Kornela.

Dva najnovija koja su izazvala reakciju sa „adaptogeni“ – biljke ili pečurke koje navodno pomažu organizmu da reaguje na stres ili zamor, ili „notropi“ koji su prirodni ili sintentički kognitivni stimulatori  – kafein, gingko ili aminokiseline.

Američka prodaja prebiotičkih i probiotičkih napitaka više nego je utrostručena prošle godine, dok je prodaja starije kategorije „kombuke“ porasla samo osam odsto – po podacima konsultantske firme Aliks Partners.

„Znanje potrošača o funkcionalnosti sastojaka zaista je poraslo“ – rekla je Šeri Frej, potpresednica NilsenIQ za zdravstvo.

Za neke ljude su međutim manje važne tvrdnje o uticaju „funkcionalnih napitaka“ na zdravlje.

Nastavnica „fitnesa“ u državi Teksas Ejmi Kasels rekla je da je privlače „funkcionalni napici“ zato što obično sadrže prirodne sastojke kao što je sok od voća ili zaslađivač i da, kad ih popije, ne veruje da jača zdravlje, ali ni mu i ne škodi, te je za nju to „zadovoljstvo bez krivice“.

Veliki deo tržišta napitaka s dodatnim sastojcima usmeren je ka ljudima koji hoće da smanje potrošnju alkohola. Kompanija „Tri spirit“ (Three Spirit) iz Londona kaže da proizvodi bezalkoholne napitke s više od 60 sastojaka, uključujući „guajusu“ i „šisandru“ – azijsku vrstu bobičastog voća koje po toj kompaniji „imitira osećaj opuštanja koje korisnici dobiju od piva, vina ili drugih alkoholnih pića“.

„U suštini alkoholna pića su prava funkiconalna pića, ljudi ih konzumiraju ne samo zbog ukusa. Ona im pomažu da se druže, da se opuste, da se razvedre. Tako da smo pomislili da to da radimo iz novog ugla“ – rekao je suosnivač kompanije „Three Spirt“ Deš Lilii. 

Rendi Bert, direktor u firmi „Aliks Partners“ koji je izučavao hranu i piće, rekao je da su „funkcionalna pića“ u skladu s opredeljivanjem potrošača već više decenija za zdraviju ishranu i navike. On ne očekuje da se smanji tražnja za tim napicima.

Kompanija za istraživanje tržišta „Euromonitor“ očekuje da prodaja „funkconalnih pića“ u svetu raste sedam odsto godišnje do 2027.

U SAD je prodaja funkconalnih pića porasla za 54 odsto, na 9,2 milijardi dolara od marta 2020. do marta 2024. godine – po „Nilsen IQ“. To je brže od ukupnog rasta svih bezalkoholnih napitaka, koji je iznosio 43 odsto u tom periodu.

Frej je rekla da se prodaja usporila prošle godine u SAD što ona delimično pripisuje relativno visokoj ceni „funkcionalnih napitaka“. Dvanaest konzervi „Olipopa“ – probiotičkog napitka, prodaje se na Amazonu za 35,99 dolara, dok paket od 12 konzervi sode „Doktor Peper“ košta 6,48 dolara, te potrošači možda odlučuju da kupuju i skupe napiutke, ali ne često.

Henri Čen, suosnivač i direktor „Saut San Franciska“ – napitka na bazi „aloe vere“, rekao je da porast broja brendova koji obećavaju zdravstvene prednosti zbunjuje potrošače. On pretpostavlja da će kupci na kraju da se zamore od svega toga i da će se opredeliti za jednostavnije vrste napitaka.

„Ima isuviše usko određenih funkcionalnih potreba na koje brendovi tvrde da odgovaraju, isuviše ezoteričnih sastojaka za koje je potreban fakultet da bi se razumelo o čemu se radi, dodataka hrani i napicima“ – rekao je on.

A neki će možda potpuno zaobići rafove s „funkconalnim napicima“ i zadržati se na običnoj zdravoj hrani koliko god je moguće.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.