U trendu

Komitet PSSE preporučio ulazak Kosova u Savet Evrope

Komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) za politička pitanja i demokratiju preporučio je danas u Parizu da Kosovo bude pozvano da postane član Saveta Evrope.

Članovi Komiteta su prihvatili nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, na osnovu izveštaja grčke poslanice Dore Bakojani, bivše ministarke spoljnih poslova, i pozdravili obimnu listu obaveza koje su kosovske vlasti preuzele u pisanoj formi, saopštio je večeras Savet Evrope.

Komitet je, kako se navodi, ukazao da bi članstvo Kosova u Savetu Evrope „vodilo jačanju standarda ljudskih prava obezbeđivanjem pristupa Evropskom sudu za ljudska prava za sve koji su pod jurisdikcijom Kosova“.

Nacrt Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo, koji preporučuje ulazak Kosova u Savet Evrope, usvojen je sa 31 glasom za, četiri glasa protiv i jednim uzdržanim.

Protiv su glasale dve predstavnice Srbije u Komitetu i po jedna poslanica Crne Gore i Bosne i Hercegovine, a uzdržan je bio bivši premijer Grčke Aleksis Cipras.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope koja okuplja poslanike iz 46 država članica Saveta Evrope, trebalo bi 18. aprila, na plenarnoj sednici, da raspravlja i glasa o danas usvojenom nacrtu Mišljenja o zahtevu Kosova za članstvo.

Ako Mišljenje bude usvojeno na plenarnoj sednici PSSE, konačnu odluku o članstvu Kosova doneće Komitet ministara Saveta Evrope sredinom maja.

U usvojenom nacrtu Mišljenja navodi se da bi članstvo u Savetu Evrope doprinelo da Kosovo „nastavi da napreduje u jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava i da se posveti postojećim izazovima“, kao što su jaz između normativnih standarda i njihove efikasne primene, potreba da se poboljša zaštita prava nevećinskih zajednica, i podsticanje klime koja pogoduje izgradnji poverenja, pomirenju i inkluziji.

Komitet je kao „veliki iskorak“ pozdravio nedavno sprovođenje presude Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemljišta.

Vraćanje zemlje manastiru Visoki Dečani bio je jedan od tri uslova za ulazak Kosova u Savet Evrope. Druga dva uslova su formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO) i revizija kontroverznih eksproprijacija u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, uključujući imovinu Srpske pravoslavne crkve.

Ta druga dva uslova su u nacrtu Mišljenja označena kao „post-pristupne obaveze Kosova“, koje Priština mora da ispuni posle prijema u Savet Evrope.

U dokumentu se navodi da će formiranje ZSO pomoći da se obezbedi zaštita prava kosovskih Srba i da PSSE treba da očekuje od Prištine preduzimanje „suštinskih i konkretnih koraka“ u cilju njenog uspostavljanja.

Kad je reč o eksproprijacijama, Komitet je ukazao da one treba da se sprovode „uz najstrože poštovanje zakona“ i u punoj saglasnosti sa planom Martija Ahtisarija.

Konstatujući pogoršanje bezbednosne situacije u opštinama na severu Kosova, Komitet je ukazao da je „rizik od otvorenog nasilja na Kosovu itekako realan“ i dodao da bezbednost zavisi od „zaštite prava srpske zajednice, deeskalacije tenzija i normalizacije odnosa Kosova i Srbije“.

Priznajući da je zahtev Kosova praćen „okolnostima bez presedana“, budući da jedan broj članica Saveta Evrope ne priznaje Kosovo kao državu, Komitet je pozvao na „diplomatiju, dijalog i kompromis“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je Komitet PSSE za politička pitanja i demokratiju pozvao Komitet ministara Saveta Evrope da osigura da na članstvo Kosova ne utiču „stavovi pojedinih država članica u pogledu državnosti Kosova“.

Komitet je takođe preporučio da Skupština započne proceduru nadzora za Kosovo, kako bi se obezbedilo poštovanje obaveza koje su kosovske vlasti preuzele na sebe u postupku pristupanja.

U usvojenom nacrtu Mišljenja se navodi i da bi članstvo u Savetu Evrope bilo prekretnica u procesu evropskih integracija Kosova.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar