Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski izjavio je danas da Plan rasta za Zapadni Balkan koji je usvojila Evropska komisija vidi kao posrednika koji zemljama regiona otvara kapije ka jedinstvenom evropskom tržištu i slobodnom protoku roba, usluga, kapitala i ljudi.
„Ovaj strukturirani okvir ojačan finansijskom podrškom postaje ključ za besprekornu integraciju. Ohrabruje usvajanje evropskih propisa i standarda, promovišući integraciju kako u regionu tako i u EU. Plan je most koji povezuje apspiracije sa realnošću“, rekao je Kovačevski u Skoplju, na sastanku lidera Zapadnog Balkana o planu Evropske komisije za rast regiona.
Kako je istakao, ova strategija dvostruke integracije ne samo da ubrzava proces pristupanja, već donosi i trenutne koristi – povećanje trgovine i investicija, poboljšanu konkurentnost i regionalnu povezanost.
Kovačevski, koji je domaćin sastanka, napomenuo je da Plan rasta prevazilazi ekonomske strategije i da je prava pokretačka snaga ka prosperitetnoj budućnosti Zapadnog Balkana.
„Plan je snažan simbol nepokolebljive posvećenosti reformama, odlučujući korak za transformaciju i za usklađivanje nacionalnih ekonomija sa visokim evropskim standardima. Ovaj instrument je za nas prelomni trenutak. Njime će zemlje Zapadnog Balkana ubrzati temeljne reforme, stvarajući vezu između zajedničkog regionalnog tržišta. U tom procesu, pristup dodatnoj finansijskoj pomoći postaje ključni element. Instrument za reforme i rast deluje kao finansijski stub koji podržava reforme“, podvukao je Kovačevski.
Sastanku u Skoplju prisustvuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Albanije, Crne Gore i Kosova Edi Rama, Milojko Spajić i Aljbin Kurti, ministar finansija i trezora u Savetu ministara BiH Srđan Amidžić, kao generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju u Evropskoj komisijiGert Jan Kopman i pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejms O’Brajan.
Prisutni su i vicepremijer Severne Makedonije za evropska pitanja Bojan Maričić i ministar finansija Fatmir Besimi, njihove kolege iz zemalja Zapadnog Balkana, predstavnici Saveta za regionalnu saradnju, CEFTA, Komorskog investicionog foruma, USAID, Fondacije za otvoreno društvo, Centra za Evropu, Atlantskkog saveta, kao i predstavnici nekoliko međunarodnih finansijskih institucija poput Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i Svetske banke.
Plan rasta Zapadnog Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru prošle godine, predviđena je finansijska podrška od šest milijardi evra za period 2024-2027.
Od ovih sredstava dve milijarde su bespovratni grantovi, a četiri milijarde su povlašćeni krediti koje daje EU. Svrha Plana je da podstakne ekonomski rast i ubrza socioekonomsko usklađivanje.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com