U trendu

Novi predsednik Mađarske Tamaš Šujok, lojalan Orbanu

Mađarski parlament je danas za šefa države izabrao Tamaša Šujoka, dosadašnjeg predsednika Ustavnog suda Mađarske i odanog saradnika premijera Viktora Orbana.

Za izbor 67-godišnjeg Šujoka glasala su 134 poslanika, dok je pet bilo protiv, navodi Asošiejted pres.

Nekoliko opozicionih partija nije učestvovalo u glasanju i pozvalo je na uvođenje neposrednog izbora predsednika države, navodeći da će Šujok biti Orbanov „partijski vojnik“.

Šujok će na dužnost stupiti 5. marta, kao naslednik Katalin Novak, koja je 10. februara podnela ostavku usled snažnog pritiska javnosti.

Novog predsednika Mađarske za tu funkciju je predložila poslanička grupa Orbanove konzervativno-populističke partije Fides, koja sa manjim koalicionim partnerom, Hrišćansko-demokratskom narodnom strankom, ima dvotrećinsku većinu u parlamentu.

Pošto je izabran, Šujok se predstavio kao sledbenik slova zakona koji će nastojati da se uzdrži od angažovanja u političkom životu Mađarske.

Uloga predsednika u Mađarskoj je pretežno ceremonijalna, iako on ima ovlašćenje da vraća zakone poslanicima ili Ustavnom sudu na razmatranje.

Šujok je pred poslanicima kritikovao postupke koje protiv Mađarske vodi Evropska unija, zabrinuta za stanje vladavine prava i demokratije u toj zemlji, a govorio je i o svom uverenju da članice EU zadržavaju nacionalni suverenitet uprkos članstvu u bloku 27 zemalja.

Poznat je po podršci Orbanovoj politici i kao predsedavajući veću Ustavnog suda koje je 2023. donelo odluku na štetu Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti, čiji je osnivač i finansijer američki milijarder i filantrop Džordž Soroš. Taj univerzitet je od 2019. morao da izmesti svoje aktivnosti iz Budimpešte u Beč pod pritiskom Orbanove vlade.

Kada Šujok preuzme dužnost predsednika, prvi zadatak biće mu da potpiše današnju odluku parlamenta da ratifikuje Protokol o pristupanju Švedske NATO-u, čime su otvorena vrata za ulazak skandinavske zemlje u zapadni vojni savez.

Mađarska je poslednja članica NATO-a koja je ratifikovala Protokol, a sa donošenjem te odluke odugovlačila je više od 18 meseci, zbog stavova švedskih političara o stanju demokratije u Mađarskoj.

Od ostavke Katalin Novak, pretežno ceremonijalne zadatke šefa države obavljao je predsednik parlamenta Laslo Kever.

Novak, koja je 2022. postala prva žena na čelu Mađarske, podnela je ostavku pošto se saznalo da je u aprilu prošle godine pomilovala osuđenog za saučesništvo u seksualnom zlostavljanju dece.

Pre današnjeg glasanja, opozicioni poslanik Bence Tordai zatražio je da članovi parlamenta ustanu i da minutom ćutanja odaju počast ruskom opozicionaru Alekseju Navaljnom, nedavno preminulom u sibirskom zatvoru.

Većina opozicionara je ustala, ali to nisu učinili poslanici Orbanove stranke Fides, koja ima bliske odnose sa ruskim vlastima.

Orban je kasnije u parlamentu kritikovao Navaljnog zbog komentara datih tokom ruske invazije na Gruziju 2008. godine. Te izjave Navaljnog su bile na meti kritika zbog izrazito nacionalističkog tona.

„Zahvaljujem poslaničkom klubu vladajuće stranke što je ostao pribran po pitanju Navaljnog. Šovinisti ne zaslužuju poštovanje u mađarskom parlamentu. Ali, u svakom slučaju, neka počiva u miru“, kazao je Orban.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.