U trendu

O'Brajen u Sarajevu oštro kritikovao Dodika, Izetbegovića i Čovića

Pomoćnik američkog sekretara za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen izjavio je danas u Sarajevu da je najveći izazov sa kojim se danas suočava Bosna i Hercegovina eskalacija retorike, posebno priče o secesiji, ističući da SAD čvrsto podržavaju suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter BiH.

„Pozivi na stvaranje novih granica ili promenu međunarodno priznatih granica, pokušaji da se potpiruje i slavi etničko i nacionalističko nasilje, nepoštovanje ključnih institucija, poput Ustavnog suda, predstavljaju antidejtonsko, neustavno i opasno delovanje“, rekao je O’Brajen u svom predavanju „Bosna i Hercegovina: Izazovi i šanse”, održanom na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Upozorio je da će SAD „odgovoriti na antidejtonsko i neustavno delovanje i neće dozvoliti da maligni akteri dele državu“, ističući da takav stav nije lično usmeren ni protiv kog domaćeg lidera u BiH, već da se radi o pitanju od interesa za obe zemlje.

„Dejton jasno kaže da je budućnost BiH u Evropi i da će država evoluirati koliko je potrebno da bi se to desilo. Proces izgradnje države koji je usledio posle potpisivanja Dejtona i koji je vremenom rezultirao reformama državne strukture u BiH uvek je bio i ostaje deo Dejtona“, istakao je O’Brajen.

U Ustavu se, naglasio je, takođe navodi da će se svi zvaničnici i institucije u BiH pridržavati evropskih standarda i međunarodnog prava u sklopu službenih dužnosti.

Prema njegovim rečima, „to je struktura i tkivo Ustava i svaki zvaničnik, koji sugeriše da postoji neki drugi zakonski osnov, odstupa od Dejtona“.

Navodeći da neki političari sada govore o nezavisnosti Republike Srpske ili o “nezavisnosti RS unutar BiH” i zamišljaju kontrole na međuentitetskoj liniji razgraničenja, on je upozorio da je to „izmišljeni ’izvorni Dejton’“, koji bi značio povratak blokada na putevima, uznemiravanje i barikade, koje su postojale u ratu.

“To je apsurdan i loš zakon, ali opasan u realnosti“, istakao je O’Brajen, dodavši da BiH „rizikuje da propusti naredni voz ka Evropi zbog ličnih interesa njenih političkih lidera“.

Američki zvaničnik je naglasio da je pred BiH „rizik podele izazvan secesionističkim pretnjama iz Republike Srpske“, ali je uputio oštre kritike i na račun lidera Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) Dragana Čovića i predsednika Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića.

O’Brajen je optužio Čovića da blokira Južnu gasnu interkonekciju, odnosno gasovod iz Hrvatske prema BiH.

„On (Čović) bi da zameni operatera sistema prenosa – etabliranu kompaniju u vlasništvu koja ima tehničku ekspertizu, resurse i projektnu dokumentaciju za izvođenje projekta, trenutno nepostojećom kompanijom koja bi bila pod njegovom kontrolom i za njegovu političku i finansijsku korist. To je cinizam i protiv je javnog interesa“, istakao je američki zvaničnik.

Navodeći da je Mostar i dalje „podeljen grad i zaglavljen u prošlosti“, O’Brajen je ocenio da bi lider, koji je istinski posvećen evropskoj perspektivi BiH, preduzeo korake da „zaceli rane iz prošlosti i promoviše pomirenje“.

„Dragan Čović se tako ne ponaša, a mladi ljudi napuštaju Hercegovinu, tražeći bolje šanse drugde“, rekao je on.

Naveo je da u BiH, umesto da se novcem finansiraju kvalitetnije javne usluge, taj novac nestaje u privatnim džepovima ili se koristi za održavanje velike mreže politčke podrške.

Pomenuo je i Sebiju Izetbegović, suprugu lidera SDA Bakira Izetbegovića, koja je nedavno smenjena sa pozicije direktorke Univerzitetskog kliničkog centra u Sarajevu.

“Tokom njenog mandata, doktori su bili izloženi pritisku da podrže SDA ili su uklanjani sa rukovodećih pozicija na kojima su bili. Agenda je bila fokusirana na politiku, ne na brigu o pacijentima. SDA je takođe učestvovala u ozloglašenom slučaju sa respiratorima, a kada su bili na vlasti, lideri SDA su eksploatisali BH Telecom za ostvarivanje lične dobiti i za jačanje sopstvenih mreža podrške“, naveo je O’Brajen.

Potom je pomenuo i predsednika RS Milorada Dodika i njegovu stranku, Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), koji, kako je naveo, „godinama usmeravaju ugovore prema članovima njegove porodice i prijateljima“.

„Brojne su optužbe o nedoličnom ponašanju u raznim granama industrije u RS, od nekonkurentnih ugovora, koji su na sumnjiv način dodeljeni kompanijama pod kontrolom njegove porodice, do sankcionisanog Dodikovog medija – Alternativne televizije“, kazao je O’Brajen.

Pomenuo je da je Dodik, pošto je preuzeo dužnost predsednika RS, sebi dodelio budžet u iznosu 56,5 miliona konvertibilnih maraka (28,7 miliona dolara), što je povećanje za više od 400 posto u odnosu na prethodnu godinu.

U isto vreme, kazao je, Dodik traži dodatna sredstva izvan institucija vlasti BiH.

„Posle meseci očajničkih pokušaja da obezbedi sredstva iz izvora kao što su Rusija, Mađarska i Kina, Dodik je izvršio pritisak na lokalne banke da pruže novčanu podršku izdavanjem domaćih obveznica. One su ekvivalent visokokamatnim zajmovima. To nije održivo“, istakao je američki zvaničnik.

Prema njegovim rečima, glasači u RS imaju pravo znati koliko duguju, na šta će se sredstva potrošiti i kako će se vraćati, uključujući i to da li je neka od kompanija ili imovina koju RS ima upotrebljena kao zalog.

„Oni koji obezbeđuju ovaj novac treba da znaju da mi sve pažljivo pratimo. Ne treba da uzimaju zdravo za gotovo da će im novac biti vraćen ili da će moći da uzmu zalog”, kazao je O’Brajen.

Ističe da su ove „finansijske smicalice“ razlog da SAD usmeravaju sankcije ne samo na antidejtonsko ponašanje i aktivnosti, već i na političare, članove njihovih porodica i saradnike koji se bogate zahvaljujući političkim pozicijama na kojima se nalaze.

“I dalje ćemo koristiti svoja ovlašćenja, kada su pretnji izložene sigurnost i stabilnost BiH, kada postoji značajan rizik opstrukcije sprovođenja Dejtonskog sporazuma ili verodostojni dokazi o korupciji”, upozorio je O’Brajen.

Američki zvaničnik je u svom obraćanju dao punu podršku Ustavnom sudu BiH i stranim sudijama u njemu, kao i visokom predstavniku u BiH Kristijanu Šmitu i korištenju „bonskih ovlaštenja“, kada oceni da je to neophodno.

O’Brajen je istakao da BiH treba da omogući i poveća četiri oblika slobode koji postoje u EU – slobodu ljudi, roba, usluga i kapitala.

„To podrazumeva donošenje mera kojima bi se zaustavilo međusobno favorizovanje, koje je isuviše tipično za ovdašnju politiku, kao što je nedavni iznimno manjkav sporazum iz Laktaša“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, u BiH treba odustati od raznih vrsta veta, koji su smetnja funkcionisanju institucija, prestati tražiti novac izvan institucija pod netransparentnim uslovima, te okončati pretnje teritorijalnom integritetu BiH.

Pozvao je i na čvršću saradnju BiH sa NATO-om, kao i na ispunjavanje reformi koje je pred BiH postavila EU.

„Ovdašnji lideri treba da postignu kompromis, odbiju korupciju i okončaju etnonacionalizam. Oni treba da rade u korist građana ove zemlje. Ništa od ovoga nije lako niti se može brzo uraditi, ali ja zaista verujem da BiH može svim svojim građanima ponuditi bolji, sigurniji i prosperitetniji život“, zaključio je pomoćnik američkog državnog sekretara.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar