U trendu

Onkolozi: Premostiti nejednakosti u lečenju raka

Srbija se priključila obeležavanju Svetskog dana borbe protiv raka porukom da je potrebno premostiti nejednakosti u lečenju raka i da ne treba da postoje tipovi raka koji nisu u fokusu stručne javosti, kao što je sada slučaj, zaključeno je na konferenciji, u organizaciji Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS).

Svetski dan borbe protiv raka obeležava treću godinu kampanje #CloseTheCareGap, sa pozivom vladama da smanje nejednakosti koje postoje u dostupnosti terapiji raka.

U Srbiji, kako se procenjuje, svake godine više od 40.000 ljudi oboli, dok 20.000 ljudi umre od ove bolesti.

„Po učestalosti obolevanja od raka, podaci su stalno zabrinjavajući, mi smo negde u sredini evropske lestvice, ali smo u vrhu po umiranju od malignih bolesti i svaku priliku koristimo da kažemo da stvari moraju da se pokrenu sa te tačke“, kazao je predsednik Udruženja medikalnih onkologa Srbije Davorin Radosavljević.

Dodao je da nije reč samo o lečenju, već i o prevenciji, ranom otkrivanju, dostupnosti lečenja, inovativnom lečenju, rehabilitaciji, paliativnoj nezi, svemu što, kako je rekao, čini onkologiju i treba da bude bolje i na neki način „decentralizovano“.

Radosavljević je apelovao na nadležne da onkološki Institut u Beogradu dobije nove prostorije, jer se, kako je rekao, sa svim zahtevima za lečenje „stiska“ u zgradi staroj više od 80 godina.

On je istakao, da je krajem godine Republički fond za zdravlje napravio „najveći“ iskorak dosada – stavljanjem mnoštva inovativnih lekova na listu, vodeći računa o tome da, kako je rekao, lekovi koji se uvode, budu za zaštitno lečenje u ranim stadijumima bolesti ili za prvu liniju lečenja.

„Dakle, tamo gde su mogući najveći uspesi vlada veliki entuzijazam u krugovima ljudi koji se bave hemioterapijom, pogotovo, što je najavljeno da će se briga o inovativnim lekovima na listi nastaviti“, rekao je Radosavljević.

Dodao je da se Srbija, uvođenjem inovativnih lekova, približava evropskom standardu.

Direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Zoran Džamić je istakao da je rak bolest koja napada mnoge organe i tkiva različitim mehanizmima, kao i da je u Srbiji rak mokraćne bešike „zaboravljeni rak“, koji u svetu ima nove terapijske opcije i daje nadu pacijentima da sa tom opakom bolešću duže i bolje žive.

„U Srbiji na godišnjem nivou od karcinoma mokraćne bešike oboli između 2.500 do 2.700 ljudi, a četiri puta češći pacijenti su muškarci“, rekao je danas direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Zoran Džamić.

Na skupu, povodom Svetskog dana borbe protiv raka i kampanji „#CloseTheCareGap“, koja se obeležava 4. februara, Džamić je upozorio na faktore rizika, kao što su pušenje, hemijska industrija, genetika i hronične infekcije urinarnog sistema.

„Ima dosta faktora rizika. Napomenuo bih na prvom mestu pušenje – kao nešto što mora da se zaustavi na našim prostorima, zatim radnici koji rade u industriji određenih boja, poput hemijske industrije, postoji blaga genetska predispozicija, iritativni momenti vezani za hronične infekcije urinarnog sistema, koje mogu u jednom trenutku da dovedu do pojave karcinoma“, kazao je Džamić.

On je ukazao da su mere prevencije zdrav život, prestanak pušenja.

„Neke druge posebne mere ne postoje, ali je važno da se prepoznaju simptomi i da se pacijent javi na vreme lekaru“, dodao je Džamić.

On je naveo da je prvi i osnovni simptom pojava krvi u mokraći.

„Čest simptom karcinoma mokraćne bešike je pojava krvi u urinu (hematurija), koja ima svoje karakteristike – bezbolna, totalna, kapriciozna, ničim isprovocirana, intermitentna (čas je ima, čas je nema), i sve to ako pacijenti primete u svakodnevnom životu, treba da se jave lekaru“, objasnio je Džamić.

Kako je istakao, terapija karcinoma mokraćne bešike – „zlatni standard“ je hirurgija, ali nekoliko desetina procenata, kako je rekao, daje metastatsku bolest – proširenu bolest.

„Kada dođe do proširenja bolesti, naročito na viscelarne organe i parahematozne organe u organizmu, onda mora, pored hirurgije da se pristupi i lekovima, najčešće je to hemioterapija, kao dodatni modalitet lečenja“, rekao je Džamić.

Naglasio je i da se poslednjih 25 godina ništa nije promenilo u algoritmu lečenja tih pacijenata.

Onkolog sa Instituta za onkologiju Srbije Suzana Matković istakla je značaj uvođenja imunoterapije, kao najsavremenijeg oblika lečenja.

Na skupu je istaknuto,  da je imuno terapija potpuno promenila paradigmu lečenja karcinoma i za ovu inovaciju 2018. godine je dodeljena Nobelova nagrada za medicinu.

Pacijent koji se bori sa rakom mokraćne bešike Tomislav Miletić naglasio je da je važno, prilikom saznanja dijagnoze, biti borac.

„Ja sam počeo lečenje imunoteraijom još 2017. godine, i moja poruka je da svako ko primeti neke siptome kao što su krv u urinu, da se odmah javi lekaru“, rekao je Miletić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar