U trendu

Palata nauke u Beogradu biće otvorena za posetioce u decembru ove godine

Zadužbina Miodraga Kostića predstavila je danas sadržaje i aktivnosti koje će se odvijati u Palati nauke u Beogradu, najvećem centru za istraživanje i popularizaciju nauke u regionu, a koji će za posetioce biti otvoren u decembru ove godine.

Predstavnici Zadužbine ukazali su na značaj saradnje sa Elektrotehničkim fakultetom (ETF) u Beogradu, čiji će profesori i studenti raspolagati sa 19 istraživačkih centara u Palati nauke.

Kako su najavili, u Palati nauke biće stalna postavka koja će imati više od 30 edukativnih i interaktivnih eksponata, a koji će objašnjavati tehnologiju, pojave u svemiru i prirodi, kao i ljudsko biće.

Pored toga, jedan deo prostora biće rezervisan za gostujuće naučne izložbe, kako bi posetiocima redovno bio na raspolaganju nov i atraktivan sadržaj iz različitih naučnih disciplina.

„Palata nauke je jedinstvena ustanova u ovom delu Evrope pre svega zato što pokušava da spoji dve tako raznorodne delatnosti – istraživački rad sa 19 istraživačkih centara ETF-a, koji će pokrivati sve one velike teme, i popularnu nauk, kojom ćemo probati da dođemo baš do svakog posetioca, od najmlađih, preko studenata do roditelja“, rekao je upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića Nemanja Đorđević.

Đorđević je najavio da će u Palati nauke, koja će se prostirati na 5.500 kvadrata, biti opremljen dečiji kutak, u kome su sadržaji iz oblasti programiranja, robotike, geologije, ali i umetnosti, osmišljeni za predškolce.

Dodao je da će Zadužbina u svom radu posebnu pažnju posvetiti učenicima osnovnih škola, u cilju doprinosa kvalitetu obrazovanja, buđenju radoznalosti i interesovanja za nauku.

Na skupu je istaknuto da je koncept za Palatu nauke stvoren kroz ideju koja je pronađena u važnim civilizacijskim tekovinama, kao što su čovek, sunčev sistem, tehnologija i svemir, koje su smestili na različite spratove Palate.

U prizemlju Palate nauke odvijaće se aktivnosti posvećene čoveku, odnosu čoveka i tehnologije (robota). 

Na prvom spratu biće najveći interaktivni globus u Evropi, prečnika tri metra, a na čijoj površini će se prikazivati više od 500 različitih projekcija Zemlje, planeta, putanja aviona, geoloških fenomena i klimatskih promena, i to u realnom vremenu.

Na drugom spratu biće sadržaji posvećeni tehnologiji, a na trećem svemiru, gde se biti i planetarijum – sferni bioskop površine više od 100 metara kvadratnih sa 36 sedećih mesta, a u kome će se, pored projekcija na temu svemira, emitovati i edukativni filmovi iz različitih naučnih oblasti.

Posetiocima će na raspolaganju biti „Escape room“, dok će predah u obilasku eksponata moći da potraže u naučnom kafeu i knjižari, ali i restoranu koji će biti otvoren na poslednjem spratu.

Najavljeno je da će Zadužbina Miodraga Kostić u svojoj multifunkcionalnoj sali organizovati radionice, seminare i naučna predavanja.

Članica Upravnog odbora Zadužbine Miodraga Kostića Aleksandra Stojanović istakla je da će Palata nauke omogućiti mladim naučnicima da rade u „vrhunskim“ uslovima i pomeraju granice u naučnim istraživanjima i da će otvoriti vrata svima u misiji da približava naučna otkrića i njihovu primenu u svakodnevnom životu.

Istakla je da su podrška nauci i obrazovanju bili motiv predsedniku i osnivaču MK grupe Miodragu Kostiću da kroz svoju zadužbinu pokloni 25 miliona evra za Palatu nauke i ostavi trajnu vrednost sadašnjim i budućim generacijama, verujući da je znanje najveća vrednost i ono što društvo vodi napred.

Palata nauke je u zdanju nekadašnje Jadransko-dunavske banke, koje se nalazi na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, a uskoro će biti otkrivena njena renovirana fasada.

Restauracija i konzervatorski radovi izvedeni su u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, kako bi se očuvala arhitektonska i umetnička vrednost zgrade, izgrađene pre 100 godina.

„Zadužbina Miodraga Kostića daje pravi primer kako se štiti spomenik kulture i kako se pristupa očuvanju objekata izuzetne arhitektonske lepote i kulturne vrednosti. Retki su objekti u beogradskoj arhitekturi sa ovako bogatom fasadnom dekoracijom“, istakla je direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Olivera Vučković.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.