U trendu

Panel povodom 30 godina Agencije Beta: Profesionalni mediji će opstati ako sačuvaju kvalitet

Profesionalni mediji će opstati ukoliko sačuvaju kvalitet i uspeju da se finansiraju iz nezavisnih izvora, publika voli nove sadržaje i više voli kolumne sa autorskim pečatom nego klasične vesti, tako da profesionalni mediji, ako žele da opstanu, moraju da prate aktuelne trendove – rečeno je danas u Beogradu na konferenciji „Merkur u digitalnom svetu: budućnost informativnog novinarstva“ organizovanoj povodom 30 godina rada Agencije Beta.

Učesnici su naveli da se nezavosnost može pojačati ukoliko medij plaćaju čitaoci, a ne oglašivači, jer oglašivači smatraju da kupuju lojalnost što je nekad u sukobi sa interesima čitalaca.

Viši savetnik Investicionog fonda za razvoj medija (MDIF) u Pragu Valer Kot rekao je da je najveća promena napravljena kada je počeo da radi u slovačkim novinama krajem 90-ih i iskoristio priliku da prihvati nove tehnologije, na način na koji niko tada nije radio.

Tada su, kaže, sva onlajn izdanja objavljivala kopije novina, a on je vebsajt češće ažurirao i tako su dobili pažnju i gledanost i počeli da kreiraju nove sadržaje, pa je od njega samog digitalna redakcija narasla na 35 ljudi.

„Imali smo kasnije finansijsku krizu i ona nas je dovela do saznanja da modelzasnovan na oglašavanju neće biti dobar za novine, bilo jasno da fejsbuk i gugl kontrolišu tržište. Tada smo pažnju okrenuli ka čitaocima i počeli novi poslovni model koji je podrazumevao pretplatu, članstvo, donacije od čitalaca i slično. Mi pratimo inovacije, stalne promene i otvoreni smo za nove stvari koje se dešavaju, ne želimo da kasnimo za događajima“, rekao je Kot.

Naveo je da štampani medij za koji je radio danas ima tiraž od 10 000, a bo je više od 100 hiljada te da je trend da se smanjuje tiraž štampanim medijima a prihodi stižu od onlajn pretplatnika.

Kot je rekao da mediji često beže od toga da od čitalaca zatraže donacije, jer im se to, naročito rukovodstvu, „čini kao da prose“.

Naveo je primer jednog mađarskog vebsajta osnovanog 2013. godine, zasnovanog na oglašavanju, shvatili su da je prihod nepredvidljiv i nesiguran jer je na to uticala i mađarska vlada, da su se ohrabrili i organizovali kampanju, zatražili donacije i zauzvrat ponudili knjigu, te na kraju bili iznenađeni koliko je odziv čitalaca bio veliki.

Direktor onlajn razvoja novinskog preduzeća Vijesti u Podgorici Srdan Kosović izjavio je da je nezahvalno baviti se ozbiljnim novinarstvom u Crnoj Gori je treba imati i znanje i alate i adekvatne ljude da upravljaju tim alatima.

Naveo je da su Vijesti bile izložene pritiscima i da su odbile se oslone na bilo šta što nije pod njihovom direktnom konrolom.

Kosović je rekao da postupak finansiranja medija ni u Crnoj Gori nije transparentan.

„Od skoro postoji Fond za medijski pluralizam, raspodeljuje se novac kroz fondove, ali glavni problem je što nisu jasni kriterijumi na osnovu kojih se novac deli i nije sigurno da to nije politička odluka. U Crnoj Gori se zna koji medij promoviše neko preduzeće ili pojedinca“, rekao je Kosović.

Dodao je da je ranije važilo da digitalni čitaoci žele kratke tekstove ali da to više nije tako.

„Čitaju se ozbiljni tekstovi, traži se kvalitet. Mlađa generacija je spremna da plati, a onda da traži određene sadržaje i to je ključno za budućnost“, rekao je Kosović.

On je naveo i da reklame u novinama i bilbordima opstaju i imaju visoke cene, jer pojedini vlasnici preduzeća vole da mogu da pokažu partnerima konkretan oglas.

Dodao je i da su tabloidi i njihovi naslovi toliko kreirali strah kod nezavisnih medija koji toliko ne žele da liče na tabloide da idu u drugu krajnost pa na primer i ako je nešto skandalozno, nikad neće upotrebiti tu reč i gube na konkurentnosti.

Novinar i onlajn urednik Bojan Cvejić setio se vremena dok je bio urednik onlajn izdanja Danasa koji je, kaže kasnio za tržištem, ali se uspeh desio brzo jer je publika očekivala to.

„U Srbiji je specifično što nema puno profesionanih medija, onda je svako iskakanje iz šablona zapravo osveženje, publika želi da pročita prave informacije, a ne ono što se servira, površne informacije bez kvaliteta“, rekao je Cvejić.

I on je potvrdio da teza kako publika želi kratke vesti više ne važi, jer se pokazalo da publika voli da čita duge tekstove ako su kvalitetni, da se kolumne i autorki tekstovi više čitanju nego kratke vesti odnosno da publika traži nešto vredno i što ima autorski pečat.

„Tržište je netransparentno u vezi sa oglašavanjem i bilo bi dobro istražiti koliko mediji prihoduju i kako, jer ako pogledate provladini tabloidi nemaju mnogo oglasa i pitanje je kako su samoodrživi“, rekao je Cvejić.

Učesnici panela izrazili su na kraju zabrinutost za opstanak profesionalnih medija ali i poručili da se ne treba se plašiti novih tehnologija.

Svakako smatraju da tabloidi koji se bave takozvanim „klikbejt“ novinarstvom, odnosno privlače čitaoce naslovima iza kojih nema pravih vesti, ipak neće „progutati“ kvalitetne medije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.