Plavi šlemovi – mirovnjaci UN-a će takođe štititi od dezinformacija

Glavni razlozi za aktiviranje čuvenih mirovnjaka UN „Plavih šlemova“ u obračunu sa dezinformacijama koje su uglavnom namenjene nanošenju štete i manipulaciji informacijama koje su istinite, ali imaju tendenciju da obmanu i nanesu potencijalnu štetu društvima, su slabi medijski sektori u demokratijama u razvoju, ali i nedostatak medijske i digitalne pismenosti, koji su osnovni alati za borbu protiv neistina, navodi se u novom tekstu Demostata čiji je autor Dejan Srbinovski. .

Svetski mirovnjaci poznatiji u javnosti  kao  „Plavi šlemovi“  koji  brinu o sprečavanju sukoba u narednom periodu imaće novu misiju koja će imati zadatak da spreči štetan uticaj lažnih vesti, govora mržnje i političkih neistina koje se generišu u i okolo  konfliktnih područja širom sveta.

Prema do sada poznatim objavljenim informacijama u javnosti na ovu temu, navodi se da će posebno obučeni timovi mirovnjaka Ujedinjenih nacija nastojati uglavnom preko digitalnih platformi da smanje zloupotrebu ovih platformi za širenje dezinformacija milionima ljudi širom  sveta kojima se najčešće podstiču sukobi, ugrožava njihov rad pa i samo postojanje mirovnih misija i operacija UN.

Ovaj korak UN u borbi protiv dezinformacija na svetskom nivou početkom leta najavila je Naomi Mijašita , projekt menadžer zadužena za rešavanje pogrešnih informacija i lažnih vesti u Odeljenju za mirovne operacije pri UN tokom konferencije o dezinformacijama  i mirovnih poslova održanih u Briselu, Belgija.

– Digitalni informacioni ekosistem je plodno tlo za laži, dezinformacije i govor mržnje. Vidimo korelaciju između onlajn govora i štete koju je na terenu prouzrokovala upravo ova pojava u mirovnim misijama – rekla je gospođa Naomi Mijašita na poslednjoj konferenciji za novinare održanoj početkom prošlog meseca o suočavanju sa izazovima koje donose dezinformacije u mirovnim misijama UN-a širom sveta.

Od kada su stvoreni 1948. godine , širom sveta poznati „Plavi šlemovi“ bili su raspoređeni u ukupno 71 mirovnoj operaciji širom sveta. Trenutno je na terenu 12 aktivnih operacija koje vodi Odeljenje za mirovne operacije. Tokom svoje 75-godišnje istorije, očuvanje mira se pokazalo kao trajni multilateralni alat za podršku zemljama koje izlaze iz sukoba, grade mir, jačaju svoj suverenit i postižu nezavisnost.

Glavni razlozi za aktiviranje čuvenih mirovnjaka UN „Plavih šlemova“ u suočavanju sa dezinformacijama koje su uglavnom namenjene nanošenju štete i manipulaciji informacijama koje su istinite, ali imaju tendenciju da obmanu i nanesu potencijalnu štetu u društvima su slabi medijski sektori u demokratijama u razvoju, ali i nedostatak medijske i digitalne pismenosti, koji su osnovni alati za borbu protiv laži.

EU formira poseban tim koji će proveravati „činjenice“ koje iznosi Istok

Najviše evropske, svetske institucije i međunarodne organizacije stalno su ukazivale na problem  sa lažnim vestima, dezinformacijama i hibridnim pretnjama protiv demokratije, ali je to uvek stavljano u „svilene“ diplomatske rukavice i nije dospevalo do  javnosti.

Međutim, trenutna odlučnost Zapada da se suprotstavi istočnoj propagandnoj mašineriji nedavno je ozvaničena u EU, gde je Brisel najavio da će stručnjaci za borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti biti raspoređeni u misije Unije širom sveta kako bi se upustili u obračun sa lažnim narativom koji se putem javnih komunikacija i medija širi od strane onih koji ga stvaraju na čelu sa Rusijom i Kinom. Prema EU, dezinformacije su za Rusiju ključni instrument u ratu u Ukrajini i ona ulaže ogromna sredstva koja su premašila ulaganja EU u ovoj oblasti.

„Sve naše delegacije biće opremljene stručnjacima za suzbijanje dezinformacija u mnogim delovima sveta, sa ciljem da se naš glas bolje čuje“, rekao je evropski ministar spoljnih poslova i bezbednosti Žozep Borel na javnoj konferenciji o dezinformacijama u Briselu.

On je dodao da je poslednjih godina rusko ulaganje u jačanje svoje sposobnosti da kreira i širi lažne vesti radi unapređenja svog programa uveliko nadmašilo evropska ulaganja u suzbijanje dezinformacija, navodi časopis Politiko.

Kao odgovor, rekao je, EU i partneri istomišljenici treba da stvore standardizovan i interoperabilan način za razmenu podataka i analizu stranih kampanja dezinformacija, ali i da se više angažuju sa vlastima širom sveta kako bi se osiguralo da se glas EU čuje.

Potreban je „zajednički akcioni plan“

Za većinu prosečnih korisnika medija veoma je teško da perfidno lažne članke i objave na društvenim mrežama identifikuju kao „lažne vesti“, piše na istu temu Dojče vele. Kako navode mediji, posebno zato što su studije dokazale da se dezinformacije na internetu šire šest puta brže od autentičnih informacija. Zato šefovi država ili vlada EU sada žele da preduzmu informativnu ofanzivu.

Osnova za to je akcioni plan koji treba da sprovede Evropska komisija, a to se pre svega tiče institucija EU i država članica koje treba da se međusobno povezuju u informacionom smislu. Osim toga, trebalo bi da se pridruži i privatni sektor (Gugl, Tviter i Fejsbuk), kao i NATO i G7.

Cilj je bliža saradnja i razmena informacija kako bismo brže i zajednički delovali protiv lažnih vesti. Takođe bi trebalo da postoji sistem ranog upozorenja koji će upozoravati na ruske kampanje dezinformacija u praktično realnom vremenu.

Evropsku javnost takođe treba senzibilisati kroz vodič za lažne informacije na internetu. Do sada je, naime, postojao samo jedan bilten na ovu temu, koji je namenjen isključivo insajderima i novinarima.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.