U trendu

Predstavnik Međunarodnog evropskog pokreta: Krajnja desnica u EU nejedinstvena po pitanju proširenja

Generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta (MEP) Petros Fasulas (Fassoulas) izjavio je danas u Briselu da je teško predvideti kako bi eventualna pobeda krajnje desnih stranaka na izborima za Evropski parlament uticala na Srbiju jer među tim partijama nema jedinstvenog stava prema proširenju EU.

Grupi novinara iz Srbije, koji su u Briselu povodom ovonedeljnih izbora za Evropski parlament (EP), Fasulas je rekao da desničarske partije u zemljama EU imaju različite pristupe pitanju proširenja Unije.

„Na primer, mađarski premijer Viktor Orban je veoma naklonjen ulasku Srbije u EU, dok je u Holandiji (predsednik Stranke za slobodu) Gert Vilders protiv proširenja Unije zbog migranata. Nema jedinstvenog stava među krajnje desnim strankama“, kazao je Fasulas novinarima iz Srbije koji u Briselu borave u okviru projekta Puls Evrope – medijske posete EU.

Fasulas je naveo da stranke desnog i levog centra u zemljama EU „gube snagu“ i da se očekuje jačanje partija krajnje desnice i krajnje levice na izborima za Evropski parlament koji traju do 9. juna, ali nedovoljno za njihov dolazak na vlast u Uniji.

„Verovatno će doći do promena balansa snaga, ali će Evropska narodna partija (desni centar) i Socijalisti i demokrate (levi centar) ostati najjače u EP. Takođe, najveći broj vlada u EU i dalje će činiti stranke desnog ili levog centra, ali će vremenom doći do promene i u Evropskom savetu jer će biti veći broj desničarskih vlada, sada ih je šest ili sedam. To će uticati na atmosferu i način odlučivanja“, rekao je Fasulas.

On je ukazao da su Orban, italijanska premijerka Đorđa Meloni i francuska desničarka Marin Le Pen prestali da govore o izlasku iz EU, jer su shvatili da je to i nepopularno i skupo, navodeći da su se umesto toga fokusirali na „promenu i drugačiju EU“.

„Tu leži opasnost jer ta promena nije jasno artikulisana, to je izazov za nas. Njihova vizija Evropske unije je neliberalna i nedemokratska, usmerena protiv ljudskih prava“, kazao je Fasulas.

Direktorka projekata i prikupljanja sredstava u Međunarodnom evropskom pokretu (MEP) Maja Bobić rekla je da je proširenje EU postalo važna tema u Briselu, ali da se to prvenstveno odnosi na Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, a u manjoj meri na Zapadni Balkan.

Bobić je rekla da su evrointegracije Ukrajine prilika za Zapadni Balkan, ali je izrazila očekivanje da će i ona biti propuštena.

Navela je da je zemljama koje žele da postanu članice EU potrebna Unija koja im pruža podršku, ali je ukazala da je odgovornost za izostanak napretka na evropskom putu prvenstveno na tim državama.

Ona je kazala i da je Srbija formalno na putu ka EU, ali da „suštinski i većina građana Srbije i vlada nisu naročito naklonjeni Uniji“.

Bobić je ukazala da sprovedena istraživanja ukazuju da je u većini članica EU manje od 50 odsto građana koji konzistentno podržavaju demokratiju, i dodala da je to „zabrinjavajući trend“.

„Mlađe generacije su razočarane u demokratiju jer osećaju da nemaju izvesnu perspektivu i da imaju manje prilika nego što su imali njihovi roditelji“, kazala je Bobić.

Šef tima za zagovaranje u Međunarodnom evropskom pokretu Federiko Tereni (Federico Terreni) rekao je da je rat Rusije protiv Ukrajine stvorio priliku da proširenje postane važna tema na dnevnom redu EU.

„Zapadni Balkan je uvek deo razgovora Evropskog saveta, ali ne u meri kao Ukrajina“, kazao je Tereni.

Upitan ko bi mogao da bude novi komesar za proširenje i da li bi to dalo jasan signal da je proširenje značajno pitanje, Tereni je rekao da je mađarski komesar Oliver Varheji uradio veoma malo.

Dodao je da u narednoj Evropskoj komisiji, sada kada je proširenje Unije značajnije pitanje nego pre pet godina, očekuje „jačeg komesara“, možda iz baltičkih ili nordijskih zemalja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.