Preminuo akademik Svetomir Arsić-Basara, jedan od najpoznatijih domaćih vajara
Preminuo je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Svetomir Arsić-Basara, jedan od naših najznačajnijih vajara, saopštila je danas SANU.
Rođen je u mesto Sevce, 15. maj 1928, Srednju umetničku školu u Nišu završio je nakon Drugog svetskog rata, tokom kojeg je bio učesnik Narodnooslobodilačkog pokreta.
Na Odseku za vajarstvo Akademije za primenjenu umetnost u Beogradu diplomirao je 1958. godine.
Te godine počinje da radi kao referent za umetnost u Oblasnom odboru Sekretarijata za kulturu u Prištini, gde će njegov doprinos u obnavljanju i formiranju likovnog života u vidu organizovanja kolektivnih i samostalnih izložbi brojnih umetnika biti neprocenjiv. Predavao je vajanje i metodiku likovnog vaspitanja u Učiteljskoj i Višoj pedagoškoj školi.
Nakon osnivanja Akademije likovnih umetnosti u Prištini, 1973. godine, počinje da predaje na Odseku vajarastva, koji će voditi sve do penzionisanja 1995. godine. U dva navrata bio je dekan Akademije.
Osnivač je Likovne kolonije u Dečanima, a inicirao je i osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije 1958. godine.
Član Akademije nauka i umetnosti Kosova bio je od 1983, do njenog ukidanja 1992. godine.
Za redovnog člana SANU izabran je 1994. godine. U okviru SANU bio je član Akademijskog odbora za proučavanje Kosova i Metohije (od 1996), Odbora za rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i Upravnog odbora Fonda za naučna istraživanja SANU.
Prvi rad, „Glava devojčice“, izvajao je u glini 1950. godine. Od tada do danas, održao je niz samostalnih izložbi, autor je brojnih monumentalnih spomenika.
Njegovo delo razvijalo se od ekspresivnih radova do asocijativne apstrakcije, dok je od početka osamdesetih godina njegovo stvaralaštvo neraskidivo povezano sa ličnom vizijom sudbine naroda. Ono postaje angažovano, s naglaskom na duhovnom i nacionalnom biću, što je posebno izraženo u ciklusu „(Ne)milosrdni anđeo“, skulpturama „Majka Srbija“, „Mač u Hristovoj ruci“ i drugim delima.
Pisao je studije o skulpturi, likovne kritike i pripovetke.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, među kojima se izdvajaju: Nagrada ULUS-a (1969), Nagrada grada Prištine (1971), Sedmojulska nagrada (1978), Nagrada SLUJ (1981), Nagrada AVNOJ-a (1986), Vukova nagrada (1998), Orden bratstva i jedinstva sa srebrnim vencem i dr.
Svojim raskošnim opusom postao je jedan od najznačajnijih stvaralaca u istoriji savremene srpske skulpture.
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za sveukupno srpsko društvo i kulturu, saopštila je SANU.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.