Za predsednika Rusije Vladimira Putina u Beogradu je glasalo 10,8 odsto državljana te zemlje koji su izašli na ruske predsedničke izbore, pokazuju zvanično objavljeni rezultati glasanja.
Pravo glasa na ruskim predsedničkim izborima u Srbiji iskoristilo je 4.726 državljana Rusije, koji su mogli da glasaju na jednom izbornom mestu, na opštini Novi Beograd.
Od 3.824 važećih listića, za Putina je glasalo 512 birača (10,8 odsto), a najviše glasova dobio je zamenik predsednika donjeg doma ruskog parlamenta Vladislav Davankov, iz stranke Novi ljudi – 3.185 (67,4 odsto).
Poslanik Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije dobio je 73 glasa (1,5 odsto), a lider Liberalno demokratske stranke Leonid Slucki 54 glasa (1,1 odsto).
Osnivač nevladine organizacije Rusko demokratsko društvo Peter Nikitin, koji je medijima danas dostavio zvanične rezultate glasanja, izjavio je da su na izbore izašle hiljade ljudi „da bi svojim prisustvom i glasanjem pokazali da uprkos propagandi i izbornom fabrikovanju, ogromni deo Rusa ne podržava Putinovu diktaturu i agresiju“.
„Juče smo svedočili velikoj akciji protestnog glasanja ruskih državljana u Srbiji. Pri tome, više hiljada građana nije stiglo da glasa pre zatvaranja glasačkog mesta. Iako su oni proveli više sati u redu za glasanje, izborna komisija se oglušila o glasne zahteve ljudi da se glasanje bar na kratko produži. Ljudi su se razišli tek kada se, verovatno na poziv ruske ambasade, pojavila interventna policija“, naveo je Nikitin.
Haritonova, koji je dobio najviše glasova u Beogradu, Nikitin je opisao kao „najumerenijeg“ od tri kandidata kojima je, uz Putina, bilo dozvoljeno učešće na izborima.
Na biračka mesta širom sveta juče su hiljade ruskih državljana došle u podne, u sklopu globalne akcije „Podne protiv Putina“, organizovane na poziv u međuvremenu preminulog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, koji je ponovila njegova udovica Julija Navaljna. Ona je u podne došla na glasanje u ambasadu Rusije u Berlinu.
Veliki broj ruskih državljana došao je da glasa u podne i u Beogradu, a Nikitin ukazuje da su veliki redovi u to vreme viđeni i na biračkim mestima u Rusiji.
Prema podacima ruske Centralne izborne komisije, za Putina je na trodnevnim izborima glasalo 87,29 odsto izašlih birača, odnosno nešto manje od 76 miliona ljudi, a izlaznost je bila 77,44 odsto.
Nikitin je danas naveo da je „zvanični rezultat od preko 87 odsto za Putina posledica očigledne izborne krađe, zastrašivanja glasača, uključujući one na nezakonito okupiranim delovima Ukrajine, totalne propagande i bezalternativnosti izbora“.
„Radi se o klasičnim lažnim izborima po modelu fašističkih strahovlada. Ti ‘izbori bez izbora’ nemaju nikakve veze sa voljom i željama ruskog naroda. Odbacujemo legitimnost takvih ‘izbora’ i pozivamo sve da ne priznaju Putina legitimnim predsednikom Rusije, već tiraninom i samozvancem“, dodao je Nikitin.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com