U trendu

Radić: Srbija zvanično vojno neutralna, ali ima mnogo dokaza o municiji koja završava u Ukrajini

Vojni analitičar i urednik portala Balkanska bezbednosna mreža Aleksandar Radić izjavio je danas da je Srbija zvanično vojno neutralna, ali naveo da postoji mnogo dokaza i još više indikatora o naoružanju i vojnoj opremi, pre svega municiji, koje iz Srbije odlazi na ratište u Ukrajini.

Radić je u beogradskom Medija centru, predstavljajući analizu rata u Ukrajini kroz dinamiku naoružavanja, naveo da Srbija to više ne može da obrazlaže isporukama koje su obavljene pre rata, jer se na municiji nalaze kvartalne oznake koje se odnose na 2022. i 2023. godinu.

„Nedavno su ruski izvori objavili fotografije 122mm sa karakterističnim žutim natpisima i oznakom 4/2023. Četvrti kvartal 2023. godine. To su činjenice o tome kako se postupa u politici i trgovini“, kazao je on.

Pozicija Srbije, prema njegovim rečima, je očigledno osetljiva i zvaničan stav je da je neutralna i da nikome ne isporučuje ništa.

„Ali je vrlo očigledno i da postoji, u senci zvaničnog stava, jedna spremnost da se pokaže političko svrstavanje, da se pridobije pažnja Zapada, da se gradi savezništvo na bazi, između ostalog, podrške Ukrajini kroz isporuku nekih sredstava koja su njima jako bitna“, ocenio je Radić.

Naveo je da je domet bitna razlika između raketa srpske industrije i svih ostalih proizvođača, odnosno da je domet srpskih raketa duplo veći.

„Sa 20-ak kilometara, domet se diže na 40-ak kilometara. I zato nije slučajno što se još od jeseni pretprošle godine pojavljuju fotografije sa ukrajinskog fronta, gde se vide naše karakteristične rakete, koje su u to vreme još uvek imale oznake proizvođača“, kazao je on.

Kada su u pitanju druge zemlje regiona, koje su članice NATO, prema rečima Radića, one su se pridružile mehanizmu snabdevanja Ukrajine koji sprovodi ta alijansa.

„Slovenija, Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija su prepoznale isporuke naoružanja kao svoju referencu, kao mehanizam kroz koji oni grade podršku i poverenje svojih zapadnih saveznika, pre svega Amerike“, dodao je on.

Radić je naveo i da su neke zemlje regiona u EU ili NATO, a neke ne, i da se to reflektovalo na stav prema ratu u Ukrajini.

„Jedno je zajedničko za zemlje našeg prostora – sve su pružile podršku ukrajinskoj strani. Nije to tema o kojoj vole da izveštavaju naši mediji, ali u ovom trenutku je činjenica da niko nije nesvrstan“, rekao je Radić.

Govoreći o samom ratu u Ukrajini, naveo je da je dinamika naoružavanja bila direktno vezana za dinamiku rata.

Rusija je, kako je dodao, u rat ušla sa postojećim resursima bez planiranja dugotrajne ratne proizvodnje, dok je ukrajina imala jako malo nasleđa, i da je zbog toga pomoć NATO imala ključnu ulogu.

Kako je objasnio, mehanizam odlučivanja Zapada o naoružavanju Ukrajine se menjao od početka rata, gde su na početku davali pomoć u odbrambenim vojnim sredstvima, ali je promena nastala kada je formiran front, koji je i danas aktuelan, i kada je Zapad počeo da naoružava Ukrajinu artiljerijskim sistemima.

„Činjenica da su im dali takva sredstva je zasnovana na proceni da je ukrajinski front održiv i da je potrebno stvoriti dinamiku koja će obezbediti stalno delovanje ukrajinske artiljerije po dubini. Četrdesetak kilometara dometa kod većine haubica 155mm je dovelo ukrajinsku artiljeriju u relativno povoljan položaj u odnosu na rusku, koja je imala ograničenja po dometu, gde većina oruđa sa vođenim sredstvima, mogu da se upotrebe maksimalno do 24 kilometra“, naveo je Radić.

Dodao je da je Rusija, do masovne proizvodnje drona „Lancet“, imala problem sa pariranjem ukrajinskoj, odnosno NATO, artiljeriji.

„Sa pojavom ‘Lanceta’, ukrajinska dubina je postala izloženija dejstvima i sad je to igra koja se vodi“, kazao je Radić, navodeći i da se sada verovatno ulazi u narednu fazu rata, nakon masovnih dubinskih napada Rusije oko Nove godine.

Prema njegovim rečima, sada je navodno ukinuta saglasnost na upotrebu sredstava koje daje NATO i Ukrajini su sada navodno „odrešene ruke“ da ona odlučuje o upotrebi sredstava velikog dometa.

„To je jako bitno, jer je to politički presedan iznad svih dosadašnjih. Do sada je Zapad davao sredstva kojima se dejstvuje protiv ruske vojske na teritoriji koja je prepoznata kao ukrajinska u međunarodnim okvirima, ali ne i po Rusiji. Sada to više nije tabu tema“, kazao je Radić.

Ocenio je da je i Rusija sada primorana da zatraži pomoć iz inostranstva.

„Možda ne od zemalja koje bi smo u punom smislu nazvali saveznicima, ali zemalja koje su našle zajednički interesu. Velike isporuke iz Irana i Severne Koreje su sada dokumentovane“, kazao je on.

Radić je ocenio da će se pregovori između Rusije i Ukrajine jednog dana dogoditi, ali dodao da ne može da proceni kada će se on dogoditi.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar