U trendu

Šef diplomatije Letonije bi da bude novi generalni sekretar NATO-a

Ministar spoljnih poslova Letonije danas je iskazao interesovanje za mesto generalnog sekretara NATO navodeći da je tom vojnom savezu potreban neko ko može da gradi konsenzus, ko je posvećen većoj potrošnji za odbranu i ima jasnu viziju o tome kako se ophoditi prema Rusiji.

NATO će verovatno imenovati svog novog generalnog sekretara na narednom samitu u Vašingtonu u julu. Bivši norveški premijer Jens Stoltenberg je na čelu Alijanse od 2014. a njegov mandat je produžen četiri puta tokom rata u Ukrajini.

Letonski ministar spoljnih poslova Krisjanis Karins je danas novinarima u sedištu NATO u Briselu rekao: „Imaćemo 32 zemlje članice. Održati 32 zemlje zajedno oko bilo koje teme je veliki izazov i potreban nam je neko ko može da gradi konsenzus i ko može da radi sa bilo kojim saveznikom i sa svim saveznicima zajedno i da sve pokrene napred u istom pravcu“.

Jedan od izazova za Stoltenberga je da pomogne da Turska i Mađarsku ubedi da ratifikuje kandidaturu Švedske da postane 32. članica NATO. To su preostale dve zemlje koje nisu odobrile tu kandidaturu. Zvaničnici Alijanse se nadaju da će ta tema biti rešena do narednog samita u Vašingtonu.

U nelagodnom trenutku pred televizijskim kamerama, kada su se danas ministri spoljnih poslova NATO-a, sakupili za grupnu fotografiju tokom sastanka u Briselu, Karins je uhvatio turskog ministra spoljnih poslova za ruku i rekao mu glasno: „Svi sad čekamo, svi čekamo. Čuli ste to od svih nas“.

Karins je bio premijer Letonije gotovo pet godina, a NATO voli da su njegovi generalni sekretari bili na najvišim državnim položajima, i nadgledao je povećanje rashoda svooje države za odbranu.

On je rekao da će njegova država na odbranu ove godine potrošiti 2,4 odsto BDP-a što je iznad cilja NATO-a od dva odsto.

Rusija ostaje istorijski suparnik NATO-a i upravljanje pristupa Alijanse Moskvi je veliki test, te „naredni generalni sekretar mora da ima jasnu viziju buduće uloga NATO-a, kako će se proširiti i kako će delovati da obuzda Rusiju“, rekao je Karins. On je rekao da je važno da se ne paniči kada se prizna vrlo stvarna pretnja koju Rusija predstavlja, i da treba raditi zajedno na tome da se ta pretnja suzbije.

„To se može uraditi. Možemo to da uradimo ako smo mirni, a vrlo odlučni“, rekao je on.

Dok je Rusija u ratu sa Ukrajinom, proces imenovanja novog generalnog sekretara postao je vrlo politizovan. Estonija, Letonija, Litvanija i Pojska su zauzele čvrst stav podrške Ukrajini i moglo bi da bude teško da jedan od lidera tih zemalja dobije taj posao.

Većina država NATO želi da se napokon neka žena dođe na taj položaj. Estonska premijerka Kaja Kalas se smatra jakom kandidatkinjom. Danska premijerka Mete Fredriksen se letos smatrala favoritom posle sastanka sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali je rekla da se neće kandiovati.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je takođe rekla da se neće kandidovati.

Odlazeći holandski premijer Mark Rute je nedavno posetio sedište NATO-a da jasno pokaže da ima nameru da bude kandidat za to mesto.

Generalni sekretari Alijanse se biraju konsenzusom. Nema formalne procedure za njihov izbor, a diplomate kažu da se zasad još ništa ne radi zvanično na tome.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar