U trendu

SIPRI: Krize i ratovi guraju svet u spiralu vojnih rashoda

Globalni vojni rashodi dostigli su prošle godine rekodne 2.443 milijarde dolara, što je porast od 6,8 odsto u odnosu na 2022. godinu i najveći skok međugodišnje potrošnje od 2009. godine, objavio je danas Međunarodni institut za mir iz Stokholma (SIPRI).

U najnovijem izveštaju SIPRI o ukupnim vojnim rashodima u svetu, navodi se da je to deveta godina zaredom u kojoj su ti vojni izdaci rasli, pri čemu su rashodi porasli u svih pet geografskih regiona koje je definisao SIPRI, a posebno u Evropi, Aziji i na Bliskom istoku.

Vojna potrošnja činila je 2,3 odsto globalnog bruto-društvenog proizvoda.  

Analitičari SIPRI ukazali su da je to povećanje vojnih rashoda u direktnoj vezi sa pogoršanom situacijom u oblasti bezbednosti i mira u svetu. „Države postavljaju vojnu snagu kao prioritet, ali istovremeno rizikuju uzročno, posledičnu spiralu u sve krhkijem geopolitičkom i bezbednosnom okruženju“, rekao je stručnjak SIPRI za vojnu potrošnju i proizvodnju oružja Nan Tijan.

Vodećih deset zemalja po vojnim rashodima, predvođenih SAD, Kinom i Rusijom, Indijom i Saudijskom Arabijom sve su povećale potrošnju.

Članice NATO su u ukupnim vojnim rashodima učestvovale sa 55 odsto, odnosno 1.341 milijardom dolara.

Samo su SAD za vojne potrebe izdvojile 2,3 odsto više novca nego 2022, ili 916 milijardi dolara, što je bilo i 68 odsto ukupnih vojnih rashoda cele severnoatlantske alijanse. SAD su za vojnu opremu potrošile oko tri puta više od Kine koja je na drugom mestu.

Evropske članice alijanse su sve zajedno u potrošnji učestvovale sa 28 odsto, odnosno 407 milijardi dolara što je najviše u proteklih deset godina. Preostalih 4 odsto otpada na Tursku i Kanadu.

U Evropi su najveće vojne rashode imale Velika Britanija i Nemačka, koja su i na šestom i sedmom mestu u svetu po vojnim rashodima u svetu u 2023. godini. Velika britanija je u oblasti odbrane potrošila 74,9 milijardi, a Nemačka 66,8 milijardi.

Poljska je za vojne potrebe izdvojila 31,6 milijardi što je porast od 75 odsto i ubedljivo najveći porast u vojnim rashodima u Evropi. Veliko povećanje vojnih rashoda zabeleženo je i u Finskoj, koja je postala 31. članica NATO.

Finska je za jačanje vojnih kapaciteta i nabavku modernih oružanih sistema i borbenih aviona F-35 izdvojila 7,3 milijarde dolara, što je skok od 51 odsto u odnosu na 2022.

Ruski vojni rashodi porasli su za 24 odsto na, kako se procenjuje, 109 milijardi dolara, što je 57 odsto više nego pre deset godina – 2014. Vojni izdaci su 2023. godine u Rusiji činili 16 odsto ukupne javne potrošnje, i 5,9 odsto bruto-domaćeg proizvoda.

Zbog rata, Ukrajina se probila na osmo mesto u svetu po visini vojnih izdataka. Skok u vojnoj potrošnji od čitavih 51 odsto učinio je da njeni rashodi prošle godine dostignu 64,8 odsto. Taj iznos predstavlja 58 odsto ukupne javne potrošnje i 37 odsto BDP.

Iako su vojni rashodi Ukrajine činili 59 odsto ruskih vojnih rashoda, računajući stranu pomoć od najmanje 35 milijardi dolara, njena je vojna potrošnja dostigla 91 odsto ruske.    

Posmatrajući po geografskim regionima, najveće vojne rashode imle su zemlje Severne i Južne Amerike sa ukupno oko 1.009. milijardi dolara, odnosno 41 odsto globalnih izdataka, pri čemu centralna Amerika, Karibi i Južna Amerika daleko zaostaju za Severnom Amerikom.

U centralnoj Americi i na Karibima najveći motor vojne potrošnje, koja je porasla 54 odsto u odnosu na 2014. godinu, bila je borba protiv organizovanog kriminala.   

Slede Aziija i Okeanija i Evropa sa po 24 odsto, zatim Bliski istok sa 8,2 odsto (200 milijardi dolara) i Afrika sa 2,1 odsto ukupnih vojnih rashoda u svetu (51,6 milijardi dolara).

Međutim, najveći pročentualni porast vojnih rashoda zabeležen je 2023. godine upravo u Africi, u Demokratskoj Republici Kongo iznosio je čitavih 105 odsto, a u Južnom Sudanu 78 odsto.

Posmatrano kao udeo u BDP, ili „teret“ vojnih rashoda, najveći teret podneo je Bliski istok sa 4,2 odsto regionalnog BDP. Slede Evropa (2,8 odsto), Afrika (1,9 odsto) i Azija i Okeanija (1,7 odsto) i Amerika (1,2 odsto).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.