Američka privredna komora: Srbija treba da ima veća izdavanja za ekologiju
Američka privredna komora u Srbiji (AmCham) saopštila je danas da gotovo polovina članica te organizacije smatra da razvojni budžet Srbije treba da sadrži veća izdvajanja za zaštitu životne sredine.
Članice AmCham smatraju da bi ekološke naknade u Srbiji, koje pored poreza čine izvore prihoda, trebalo da sadrže u sebi i jasan podsticaj za ponašanje privrede tako da odluke koje donose u sopstvenom interesu vode ostvarenju ciljeva zaštite životne sredine.
Ukoliko neka ekološka naknada ima isključivo prihodni karakter, i u suštini predstavlja parafiskal, racionalni odnos prema životnoj sredini od strane privrede i gradjana izostaje, dok pritisak na smanjenje i ukidanje takvih nameta značajno raste, ocenjeno je iz AmCham-a.
Analiza koju je sprovela AmCham uz podršku Centra za medjunarodno privatno preduzetništvo (CIPE) bavila se mogućim pravcima poboljšanja propisa o ekološkim naknadama kako bi se postigao podsticajni karakter istih, rešili problemi u primeni i unapredila transparentnost trošenja javnih sredstava za ekološke projekte.
U fokusu projekta bile su naknada za zaštitu i unapredjenje životne sredine i naknada za korišćenje zaštićenih područja.
Preporuka AmChama je da se naknada za zaštitu i unapredjenje životne sredine i naknada za zagadjenje spoje, te da se nivo naknade odredjuje prema izmerenom zagadjenju vazduha, uz postepeno povećanje visine naknada po emisiji i proširenje obveznika na sve koji emituju zagađujuće materije u vazduh.
Time bi se, smatraju iz AmCham-a, omogućila dosledna primena principa „zagadjivač plaća“, a zagadjivači bi imali motiv da ulažu u smanjenje zagadjenja.
„Analiza je pokazala da podaci o rashodima za ekološke projekte na lokalu nisu pouzdani, imajući u vidu nedosledno razvrstavanje rashoda u rashode za zaštitu životne sredine, što umanjuje i uporedivost“, rekla je autor istraživanja i direktor korporativnih poslova KPMG-a Milica Bisić.
Ona je dodala da prema raspoloživim podacima, ulaganja u smanjenje zagadjivanja, u odnosu na prihode od ekoloških naknada iznosi od 0,0 do najviše 0,4 dinara na svaki dinar prihoda od naknada u posmatranim lokalnim samoupravama.
Bisić je istakla da je neophodno unaprediti način planiranja i izveštavanja o projektima zaštite životne sredine i dati jasne smernice za klasifikaciju rashoda na zaštitu životne sredine, jer bi se time postigla veća transparentnost i omogućilo da zainteresovana javnost analizira svrsishodnosti i delotvornosti ovih rashoda.
U domenu naknade za korišćenje zaštićenih područja, AmCham je preporučila da se i ove naknade plaćaju na račun javnih prihoda radi obezbedjivanja minimuma transparentnosti u pogledu obima naplate i načina korišćenja sredstava po osnovu ovog javnog prihoda, ali i analize efekata ovakvog režima naknada.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.