U trendu

Beograd i Priština Kulturna saradnja u raljama politike

Uprkos postojanju odredjenog interesovanja gradjana, kulturna saradnja Srbije i Kosova je takoreći nepostojeća, a to je delimično posledica i političkog diskursa koji svakodnevno pothranjuju političke ekipe Beograda i Prištine.

Prištinski reditelj Kuštrim Kolići iz nevladine organizacije Integra rekao je agenciji Beta da je paradoksalno da je pre desetak ili više godina bilo odredjene saradnje na kulturnom planu dok je ona sada „gotovo nepostojeća“.

„To je i posledica političkog diskursa koji svakodnevno hrane naše političke elite. I pored toga ima nekih slučajeva kada se ta saradnja ostvaruje na nivou umetnika ili članova civilnog društva. Saradnja na institucionalnom nivou skoro da ne postoji, ili ja nemam saznanja da postoji“, rekao je Kolići.

Programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava Ivan Djurić je Beti rekao da je kulturna saradnja izmedju Srbije i Kosova još na nivou nezavisnih produkcija, ali da ipak postoji i da je živa, iako na margini.

„Ono što je šteta je što je (saradnja) na margini. Što se svaki izlazak u ‘mainstream’ te saradnje dočekuje ‘na nož’. Ali, važno je reći da ona postoji i da živi”, rekao je Djurić.

Prema njegovim rečima, medju gradjanima apsolutno postoji interesovanje za kulturu druge zajednice i upravo je zadatak aktivista, medija i politike da zaustavi neprijateljstvo koje se razvija prema tom interesovanju.

„A bilo bi (interesovanje) i mnogo veće kada ne bi nosilo rizik da ćete biti napadnuti na nekom dogadjaju, da ćete biti označeni kao izdajnici zato što vas zanima šta se dešava s druge strane”, rekao je on.

Kolići, medjutim, smatra da interesovanje za kulturnu scenu druge zajednice nije na potrebnom nivou i da je vrlo malo prisutno.

„Možda jedna mala grupa, koja ima interesa šta se dogadja van njenih granica ili radi van svojih granica, može znati šta se dogadja… ali te informacije skoro da ne postoje. To je posledica izolacije koja se hrani etnocentričkim narativom koji je prisutan“, rekao je on.

Odgovarajući na pitanje kako se dijalog Beograda i Prištine odražava na kulturnu saradnju, Kolići je rekao da taj dugotrajan politički proces nije imao neki pozitivan uticaj u bilo kojoj oblasti, a još manje u oblasti kulture.

„Do sada je možda uticao negativno, jer kada je jezik političara, onih koji stvaraju politiku, tako oštar – to se odmah reflektuje i na  društvo i interesne grupe kulturnih krugova. Zbog toga se sve što se gradi vrlo lako minira političkim kalkulacijama naših političara… To uništava svaku inicijativu koja se trudi da stvara dobrosusedstvo i gradi saradnju izmedju dva naroda“, rekao je on.

Djurić je rekao da taj dijalog ima potencijala da dramatično poboljša mogućnost za saradnju, ali da čim se približi neka runda razgovora tenzije u društvu porastu i „prelome se na onima koji saradnjuju na terenu“, zbog čega se dobija negativan efekat.

Govoreći o uspehu festivala „Mirdita – Dobar dan”, Djurić je rekao da je rano da se daju neke procene ali da zadovoljstvo može da se izvuče iz činjenice da se jednom ili dvaput godišnje kulturna saradnja dva naroda stavi u fokus javnosti.

„Tim festivalom se otvara prostor za druge saradnje koje se dešavaju tokom godine”, dodao je on.

Kolići je rekao da je taj festival jedna od retkih inicijativa koje su preživele atmosferu koja se formira izmedju Srbije i Kosova, dok su se druge inicijative razvijale i gasile.

„Nije nimalo lako, posebno imajući u vidu da su protivnici vrlo jaki… Ali mi nemamo nameru da stanemo, ako se zaustavimo onda gubimo. Istina je da je festival malo ostrvo u ovom haosu i balkanskoj džungli, ali je ipak festival koji daje nadu. To je festival koji je prozor koje će se kad-tad otvoriti i mi verujemo da će se proširiti i u drugim krugovima društva“, smatra Kolići.

Odgovarajući na pitanje da li taj festival može da doprinese smanjivanju etničke distance dva naroda, imajući u vidu okolnosti pod kojima se realizuje, Kolići je rekao da ima umetnika sa Kosova koji nikada nisu bili u Beogradu, ali su odrasli na pričama da su Srbija i Srbi nešto katastrofalno.

„Tako da je na nivou umetnika, intelektualaca, aktivista, akademika koji učestvuju na našim manifestacijama to vrlo dobra intervencija. Drugi nivo se odnosi na nivo društva. Mi se uvek obraćamo široj publici, ne gledaocima iz redova civilnog društva. Ponekad imamo više, ponekad manje uspeha, ali to je ipak uticaj na angažman koji dolazi sa političkog nivoa“, rekao je on.

Kolići je rekao da su, nažalost, Kosovo i Albanija daleko od regionalne saradnje a da Hrvatska, Srbija i BiH, uprkos razlikama koje postoje, ipak saradjuju na dobrom nivou u umetničkoj proizvodnji.

„Zavisi od ljudi kako vide patriotizam. Ja patriotizam vidim u stvaranju dobrosusedskih odnosa, poštovanju medju ljudima  različitih nacionalnih i drugih pripadnosti“, rekao je on.

Djurić je ocenio odgovor ne može da bude da se narodi zatvore u svoje mitove i istorijske čitanke, za koje je ocenio da su napisane nacionalistički i propagandistički.

„Odgovor na pitanje, i probleme koje nas muče, je da probamo da razgovaramo zajedno i da se upoznamo, na najličnijem i najjednostavijem nivou… Mislim da nas suštinski približava medjusobno upoznavanje, i na površnom nivou i na dubljem, kroz umetnost i kulturu, kroz debate o aktuelnim temama u politici i društvu”, smatra Djurić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.