Beograd: NVO zatražile da Srbija ustanovi Dan sećanja na žrtve genocida u Srebrenici
Digitalni umetnički rad „Život je ono što sanjaju mrtvi“, posvećen srebreničkim žrtvama, predstavljen je večeras u centru Beograda, dok su predstavnici nevladinih organizacija zatražili da 11. juli u Srbiji bude proglašen Danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
Umetnički rad autorke Mie David, putem mobilnog telefona, u digitalnom formatu prikazuje imena srebreničkih žrtava na Domu Narodne skupštine u Beogradu.
Predstavnici nevladinih organizacija okupili su se na platou ispred Pionirskog parka gde je umetnički rad prikazan, a potom su otišli do parka izmedju Starog dvora i zgrade predsedništva gde su zapalili sveće za žrtve genocida u Srebrenici.
Predstavnica Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todrović rekla je novinarima da je ideja da svi gradjani Beograda, koji to žele, mogu da zapale sveće i iskažu pijetet žrtavama srebreničkog genocida.
„Zapravo, da iz Beograda ode i neka druga slika i da postoje ljudi koji veruju da se mir gradi priznavanjem činjenica i da govorimo istinu o onome što se desilo, bez toga da nekome uskraćujemo pravo da pati za svojim bližnjima“, rekla je ona.
Kazala je da je još jedan od zahteva koji se, kako je ukazala, još jednom šalje, da Srbija ustanovi Dan sećanja na žrtve srebreničkog genocida.
Pozvala je vlast i sve predstavnike civilnog društva i drugih organizacija da se priduže toj inicijativi, „a državu Srbiju da prizna genocid u Srebrenici“.
„Neko je zapravo rekao kako se Srbija danas bavi (teniserom Novakom) Djokovićem, pa imaju sastanak sa vlastima iz Republike Srpske…a da je ovo normalna i demokratska država zapravo bi oni svi bili sa nama da zapale sveće“, rekla je Todorović.
Izrazila je nadu, na 27. godišnjicu genocida u Srebrenici, da će „taj dan jednog dana doći“.
Skup u parku izmedju Starog dvora i predsedništva obezbedjivali su brojni uniformisani policajci, dok je preko puta Skupštine Srbije, gde je predstavljen umetnički rad Mie David, bilo dosta i policajaca u civilu.
David je rekla novinarima da se za taj umetnički rad odlučila jer se „godinama u aktivističkim krugovima priča kako bi mogao da se napravi spomenik žrtvama genocida u Srebrenici“.
„Moje mišljenje je da je to nemoguće i da je to političko pitanje i da dok ne bude političke volje ništa zvanično neće moći da bude uradjeno“, rekla je ona.
Navela je da „jako iritira ta“, kako je kazala, „uloga naše nemoći kada se govori o ratovima u bivšoj Jgoslaviji“ i da je neophodno izaći iz tog narativa.
„Ako to nije fizički prostor, digitalni prostor je veliki, i ako ne možemo da dignemo spomenik u realnosti, možemo da ga dignemo u nekoj proširenoj realnosti“, rekla je ona.
Digitalni projekat „Život je ono što sanjaju mrtvi“, kako su ranije saopštili Inicijative mladih za ljudska prava, Nezavisnog društva novinara Vojvodine i Foruma ZFD, „kreira proširenu realnost u kojoj su žrtve genocida vidljive svuda oko Skupštine.
Pomeranjem telefona, prisutni su mogli da vide 8.372 imena sa datumima rodjenja koja, kako su ukazali „lebde oko Skupštine, podsećajući na svoje odsustvo“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.