Beograd: Za rekonstrukciju zgrade Hitne pomoći – 8,8 miliona evra EU i pet miliona evra …

 U rekonstrukciju zgrade Hitne pomoći u Beogradu biće uloženo 13, 8 miliona evra od koji je 8, 8 miiona donacija EU a pet miliona evra kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan, rečeno je danas u gradskoj skupštini.

Zgrada Hitne pomoći, smeštena uz auto put, izgradjena je 1957. od kada nije bilo ulaganja a obezbedjena sredstva namenjena su za povećenje energetske efikasnosti postojeg i izgradnju novog objekta sa edukativnim centrom, povećanje kapaciteta kol centra i drugo, rečeno je prilikom potpisivanja ugovora o tim ulaganjima.

Ugovor o donaciji EU su potpisali gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli a prisustvovali su šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre i ministarke zdravlja i evropskih integracija Srbije Danica Grujičić i Tanja Miščević.

Pored potpisivanja ugovora o donaciji EU, narednih dana biće objavljen i tender za radove na rekonstrukciji Hitne pomoći.

Bespovratna sredstva EU, kao i prethodno obezbeđen kredit od pet miliona evra od EBRD, biće iskorišćeni za finansiranje radova na obnovi i proširenju kapaciteta zgrade Hitne pomoći.

Žofre je kazao da taj projekat na najbolji mogući način kombinuje zdravstvo i energetiku, te podsetio da su to oblasti do kojih EU veoma stalo.

„Rekonstrukcija i povećanje kapaciteta Zavod za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu deo je većeg projekta koji podrazumeva renoviranje još tri značajna gradska objekta: Studentske poliklinike, Studentske bolnice i Biblioteke grada Beograda“, kazao je on.

Podsetio je  i na predstojeće projekte rekonstrukcije Vojno medicinske akademije i izgradnju Dečje bolnice Tiršova 2, za šta je EU obezbedila 36 miliona evra bespovratnih sredstava.

„Počinju novi zeleni projekti u Kostolcu i Vlasini, a više od 190.000 ugroženih porodica imaće manje račune za struju i grejanje zahvaljujući Paketu energetske podrške EU u vrednosti od 165 miliona evra“, kazao je on.

 Kolanđeli je kazao da su sa rastućim cenama energenata, razlozi za ulaganje u energetsku efikasnost zgrada postali još očigledniji.

„Osim smanjenih računa za struju i grejanje, ove investicije doprinose smanjenju zagađenja vazduha i stvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji zbog čega će u narednim godinama EBRD povećati nivo investicija u ovoj važnoj oblasti u Beogradu i drugim gradovima Srbije“, kazao je on.

Rekonstrukcija Hitne pomoći će obuhvatiti radove na poboljšanju energetske efikasnosti ali i dogradnju i proširenje postojećih objekata za dodatnih oko 4.000 kvadrata.

Mere u cilju poboljšanja energetske efikasnosti obuhvatiće toplotnu izolaciju, unapređene sisteme grejanja, ventilacije i hlađenja, kao i uvođenje energetski efikasnih sistema rasvete.

Šapić, MIšćević i Grujičić zahvalili su EU na donaciji, te naglasili značaj rekonstrukcije zgrade Hitne pomoći i za medicinsku pomoć gradjanima.

Gradonačelnik Beograda je kazao da je zgrada Hitne pomoći izgradjena 1957. i da od tada nije bilo investicija, te izrazio očekivanje da će vrlo brzo početi i realizacija projekta.

Miščević je podsetila na značajnu podršku EU zdravstvenom sistem Srbije, te dodala da se radi o grantovima, odnosno sredstvima iz Predpristupnih fondova.

Grujičić je ukazala i da će u novom objektu Hitne pomoći biti edukativni centar, te naglasila njegov značaj za obuku i zdravstvenog osoblja i vozača te službe.

Dodala je i da je Hitna pomoć u Beogradu, osiim u glavnoj zgradi uz auto put, rasporedjena i na drugim lokacijama i da će nastaviti nesmetano da radi tokom rekonstrukcije.

Pored potpisivanja ugovora o donaciji, narednih dana biće objavljen i tender za radove na rekonstrukciji Hitne pomoći.

Ukupni očekivani troškovi investicije su oko 14 miliona evra, naveli su u zajedničkom saopštenju delegacija EU i EBRD.

Pored toga, EU je obezbedila i donaciju od 1,7 miliona evra za tehničku pomoć gradu Beogradu za podršku pri implementaciji projekta, nadzor građevinskih radova i pomoć pri pregledu potencijala za energetsku efikasnost i uvođenje mehanizma održivog finansiranja u gradu.

Kao rezultat ovih investicija, očekuje se da će potrošnja energije u objektima i emisije CO2 biti značajno umanjene.

Dodatne pogodnosti uključuju viši kvalitet grejanja i hlađenja, a samim tim i bolju udobnost za korisnike ustanove, kao i značajne uštede u budžetu.

Investicija je jedan od prioritetnih projekata koji su definisani Akcionim planom „Zeleni gradovi“ za Beograd, u saradnji sa EBRD.

Program „Zeleni gradovi“, kojem se Beograd pridružio 2019. godine podržava napore gradova da ulažu u zelenu i održivu infrastrukturu i rešavaju ključne ekološke izazove.

Akcioni plan usvojen je 2021. i ovo je jedna od prvih investicija identifikovana tim planom, piše u saopštenju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.