najveća internet zajednica u Srbiji već 19 godina

U trendu

Crno na belo: Kosovo hitno u UN da bi Srbija ušla u EU — ko zna kad

Balkanske države su tražile nekakav okvir od EU, tražile su neki novi dokument kojim bi im bilo garantovano članstvo u EU i dobile su odgovor Evropske komisije koji je apsolutno nezadovoljavajući i u velikoj meri neobavezujući za njih same.
U takozvanoj Strategiji proširenja Evropske unije, koju je danas usvojila Evropska komisija, nema ničega što već od ranije nisu rekli evropski zvaničnici i ključne države EU, konstatuje za Sputnjik Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative i napominje da je danas samo ponovljeno da se od Srbije očekuje da do kraja 2019. omogući ulazak Kosova u Ujedinjene nacije.

Kosovo — najskuplja evropska reč

„Sve se oko toga vrti i čini mi se da je ova strategija delimično pisana zbog toga. Da li će Evropske unije biti ili neće je sekundarno pitanje, prioritet za evrobirokratiju jeste da se status Kosova u međunarodnim odnosima legalizuje i legitimizuje do kraja, da se potpuno zaokruži“, podvlači Proroković za Sputnjik.

Danas objavljena dokumenta potvrdila su da strategija ima manje datuma i rokova nego što su imali nacrti, a što se Srbije tiče, taj „najbolji scenario“ predviđa da se već u narednom koraku ka putu ka EU i to „hitno“ postigne i „zaključi“ pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji, predviđen pregovaračkim Poglavljem 35, koje se tiče Kosova.

Od 2008. godine do danas veliki broj političara je ubeđivao javnost da su procesi pregovora sa Prištinom i sa Briselom sa druge strane međusobno odvojeni, da se radi o dva paralelna pregovaračka procesa i zbog toga Proroković smatra da treba da bude postavljeno pitanje odgovornosti.

„Veliki broj ljudi je tvrdio da je to jedno te isto, odnosno da se sa jedne strane proces evrointegracija koristi kako bi Srbija činila ustupke na Kosovu, dok se sa druge strane ulazak Srbije u EU uslovljava pravno-obavezujućim sporazumom kojim bi se omogućilo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Sad je to jasno, crno na belo napisano. Ko nije verovao u tumačenja Poglavlja 35 i svih ostalih odluka koje je Evropska komisija donosila, sad to jasno vidi“, naglašava Proroković za Sputnjik.

Pre samog izveštaja, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da 2025. nije godina kad bi Srbija i Crna Gora „morale“ da budu u EU, već da je to indikativni datum i ohrabrenje. „Pogrešno je predstaviti da smo ja i Evropska komisija rekli da Srbija i Crna Gora moraju biti u EU do 2025. godine. Ne, to je indikativni datum i ohrabrenje, tako da ove zemlje rade snažno i prate taj put“, izjavio je Junker u Strazburu pred predstavljanje Strategije proširenja.

Unija sita proširenja, pa činovnici spinuju

Predsednik Evropske komisije je, tumači Proroković, ponovio ono što već piše u dokumentima koje smo imali priliku da čitamo prethodnih dana, odnosno da niko ne garantuje ne samo 2025. godinu kao nekakvu granicu do kad države Balkana treba da budu primljene u EU, nego niko ne garantuje da će države Balkana ikada biti primljene u EU.

„Prosto, to je okvirni dokument u kojem se navodi šta je sve neophodno uraditi da bi države ovog našeg prostora pristupile EU. Nigde se tamo ništa ne garantuje, niti se bilo šta konkretno obećava. Po svom sadržaju taj dokument podseća na brojne druge koji su ovde predstavljani još od osnivanja Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope i njihov broj se vodi desetinama“, rezonuje Proroković.

Ta inicijativa je više služila u državama regiona i toj političkoj javnosti da se organizuju nove propagandne aktivnosti i da se objasni kako je EU eto na dohvat ruke, smatra Proroković, dok je ova Junkerova izjava praktično pokazala da su te propagandne aktivnosti bez nekog velikog računa preduzimane i da sve ono što je obećavano od raznih lobista prethodnih dana jednostavno nije istina.

Vidite, poredi Proroković, postoji naše javno mnjenje i za naše javno mnjenje EU treba da objasni kako je članstvo nadomak ruke, samo eto mi da pustimo Kosovo u UN, uvedemo sankcije Rusiji i još sprovedemo neke reforme koje će pogodovati kompanijama iz njihovih država.

„Oni ljudi tako brane svoje interese. Međutim, postoji i javno mnjenje zapadnoevropskih država. U tom javnom mnjenju, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj, ideja da se EU ponovo širi uopšte nije odjeknula dobro. Naprotiv, preko 70 odsto građana Nemačke prema poslednjim istraživanjima Evrostata je protiv proširivanja EU. Ne znam koja politička partija, koji kancelar će doneti takvu odluku kad se blizu tri četvrtine građana njoj protivi“, jasan je Proroković.

Ova Junkerova izjava, napominje Proroković, usmerena je prema zapadnoevropskim zemljama, njihovom javnom mnjenju, njihovim političkim elitama koje su očigledno postavile pitanje šta se sada dešava, o čemu se ovde radi.

„Tamo raspoloženja za proširivanje EU nema, tako da se Evropska komisija našla u svojevrsnom raskoraku, nama je trebalo da uputi poruku da će proširenja biti da nas tim propagandnim aktivnostima ubedi da je 2025. svršena stvar, da ćemo tada svi ući u EU, a domaćem javnom mnjenju je trebalo da uputi poruku da to i nije baš izvesno i da se preduzima zbog sasvim drugih razloga. Otuda i ovakve dosta kontradiktorne izjave ne samo Junkera, već i niza drugih zvaničnika“, ukazuje Proroković.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    NAZALOST , ALI POD TIM USLOVIMA NISMO ZAINTERESOVANI ZA EU DOVIDJENJA * REFERENDUM CE VAM SVE RECI *

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike