Danas javna sednica o regulaciji šinskih sistema

BEOGRAD – Javna sednica u vezi sa nacrtom Plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu biće održana danas, saopšteno je iz Sekretarijata za informisanje Grada Beograda.

Na sednici će biti raspravljano o primedbama, koje prema rečima profesora Slavena Tice sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mogu da podnesu svi koji smatraju da mogu da doprinesu boljim rešenjima.

Tica je gostujući u Beogradskoj hronici rekao je da u pitanju regularna procedura koja se sprovodi kada se donose planovi velike važnosti, što plan za linije metroa svakako jeste.

„Zakon i procedura nalažu da tokom javnog uvida primedbe mogu da podnose svi koji su zainteresovani i koji misle da mogu da doprinesu boljem rešenju. Komisija od devet članova takođe prati određenu proceduru. Pošto je predlagač Urbanistički zavod Beograda, ta institucija će „braniti“ plan i nadam se da će primedbe za koje se ustanovi da su opravdane, biti i usvojene“, rekao je Tica.

U pitanju je, kako je naveo, uobičajena regularna procedura.

„Zato i postoji javni uvid i posle te procedure se radi revizija plana i daje na usvajanje nadležnim organima Grada Beograda. Uloga saobraćajnog fakulteta u kreiranju plana linija bila je ograničena. Koristili smo podatke zvaničnih institucija, ali nismo radili na definisanju funkcionalnih ili tehničkih elemenata buduće mreže linija. Ovaj koncept mreže koji se pojavljuje u javnosti i nalazi u Planu generalne regulacije šinskih sistema uradila je 2016. godine britanska kompanija WSP“, dodao je.

Nakon tog koncepta koji je definisan u Smart planu, strateškom dokumentu Grada Beograda, francuska kompanije „Egis rail“ je 2018. godine uradila studiju opravdanosti sa generalnim projektom, gde je praktično razmatrala definisane trase, koje je potvrdila i, kako je precizirao Tica, „ušla“ dalje u projektnu dokumentaciju.

„Bilo je odgovarajućih promena u definisanju treće linije, a čak možda i na drugoj liniji.Nisam lično učestvovao u tome, ali kada govorimo o broju i vrsti primedbi, jako je važno da znamo od koga dolaze jer moraju da budu u pitanju kompetentne institucije“, rekao je Tica.

Govoreći o primedbama koje je između ostalog uputio i Građevinski fakultet, on je rekao da je jedina kompetentna institucija koja se bazi sistemskim proučavanjem sistema javnog prevoza putnika upravo Saobraćajni fakultet, koji, kako je rekao, nije imao nikakve primedbe.

„Razlog je jednostavan, verujemo kolegama, pre svega britanskom WSP-u, koji je veoma ozbiljna kompanija koja ima predstavništva u preko 300 zemalja, kao i jake reference iz projekata koji su rađeni širom sveta. Isto važi i za kompaniju „Egis rail“ i moram da istaknem da verujem kompetentnim kolegama. Sve što smo videli u planovima pomenutih kompanija je urađeno sasvim korektno i Saobraćajni fakultet nije imao primedbe“, dodao je Tica.

On je istakao da primedbe u kojima se traži, primera radi, da metro prolazi kroz stanicu „Prokop“, više zvuče kao želje, a ne nešto što je bazirano na činjenicama.

„Argumente će moći da iznesu ljudi koji su podneli primedbu. Inženjerska struka – transportni inženjering bazira se na brojevima, podacima i činjenicama, a ne na željama jer sve mora biti izuzetno precizno. Metro se u Beogradu planira i gradi od sedamdesetih godina prošlog veka i stalno smo imali prilike da vidimo nove koncepte, primedbe….“, dodaje Tica.

Da bi se metro izgradio u Beogradu, kako je naveo, moraju biti ispunjena tri važna uslova, odnosno faktora koji moraju biti koherentni – opšta i transportna politika, finansijske mogućnosti i kao treće tehnika i tehnologija.

„Za 25 godina karijere koliko pratim planove o izgradnji metroa, mislim da smo u ovom trenutku najbliži ispunjavanju tih uslova kako bi Beograd konačno krenuo sa izgradnjom metroa. Ukoliko me neko pita da li je realno da sve linije budu izgrađene prema planovima, rekao bih da jeste. Možemo da vidimo na primeru kineskih gradova koji su tokom poslednjih decenija gradili mreže metroa, vidimo da fascinantno brzo uradili posao. Ako pogledamo metroe u Moskvi, Beču, Parizu, vidimo da su u pitanju mreže metroa stare gotovo 100 godina, ali koje se polako i stalno prilagođavaju“, navodi Tica.

Ne postoje, kako je rekao, konačna rešenja razvoja sistema metroa, jer su sistemi sinergetski vezani za gradove i sa razvojem gradova moraju se razvijati i mreže.

„Sa druge strane, Beogradu ne bi koristilo ni 10 linija metroa ukoliko ne budu integirsane u celinu sistema javnog prevoza putnika. U Beogradu postoje tramvaji, trolejbusi, autobusi, te je važno definisati hijerarhiju i inkorporirati sistem metroa u čitavu mrežu. Tada će se videti pravi efekti“, poručio je profesor Tica.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.