Danas počinje redovno prolećno zasedanje Sabora SPC

Redovno prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora, i ove godine započelo je svetom arhijerejskom liturgijom u crkvi svetih Apostola u Pećkoj Patrijaršiji, a radni deo će početi, kako se očekuje, danas u popodnevnim satima u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu.

Sabor je najviše zakonodavno telo Crkve i okuplja arhijereje iz celog sveta, a predsedava mu prvi među jednakima, patrijarh Irinej.

Sabor se po pravilu okupljao dva puta godišnje, na prolećnom i jesenjem zasedanju, što nije slučaj poslednjih nekoliko godina, najverovatnije zbog nastojanja crkve da štedi.

Poslednjih godina održava se samo prolećno zasedanje, koje traje po nekoliko dana i uobičajeno izaziva pažnju javnosti.

Teme Sabora se nikada ne najavljuju, pa se o njima u medijima najčešće nagađa.

Jedna od nezaobilaznih tema je stanje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji u aktuelnom trenutku, a ove godine će se gotovo izvesno na dnevnom redu naći rad međureligijske komisije Vatikana, Hrvatske biskupske konferencije i SPC o ulozi nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.

Viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković za Tanjug kaže da ne zna šta će biti teme ovogodišnjeg majskog zasedanja Sabora, ali se slaže da će naša strana te mešovite komisije verovatno predstaviti postignuća u njenom radu do sada.

Predviđeno je da međuverska komisija o Stepincu radi godinu dana. Do sada su održane četiri sednice, a naredna je najavljena u junu u Podgorici.

Prema rečima Rakovića, na dnevnom redu će svakako biti tekuća pitanja iz života Crkve.

Može se, kaže, očekivati da se razgovara o položaju sprske crkve u Crnoj Gori u novonastaloj situaciji kada ta zemlja ulazi u NATO i kada pretnje srpskoj crkvi u toj državi rastu.

Raković misli i da će se ponovo, makar uzgredno, debatovati o prilikama u Makedoniji s obzirom na novonastala dešavanja u toj zemlji.

Misli da bi ponovo na dnevnom redu Sabora mogao da se nađe i odnos srpske crkve sa Rumunskom pravoslavnom crvkom, posebno zbog toga što rumunska strana ne prestaje sa nekakonskim upadima u Timočku krajinu.

„Posebno je interesantno kako će SPC postupiti prema pitanju Rumunske pravoslavne crkve s obzirom na to da je na prethodnom Saboru najavljena mogućnost i prestanak opštenja dveju crkava zbog njihovih nekakonskih delatnosti u Timočkoj krajni“, naveo je Raković.

Biće, kaže, interesantno videti dokle se sa tim došlo I s obzirom na to da Sabor na Kritu nije urodio plodom u smislu dijaloga srpske i rumunske crkve.

„Zanimljivo će biti da se vidi kakav će sada biti stav SPC o tom, inače, veoma sportnom pitanju“, zaključio je Raković.

Na prošlogodišnjem prolećnom zasedanju arhijereji su se dogovorili da se što pre započne sa priprema za proslavu 800-godišnjice samostalnosti Srpske Pravoslavne Crkve (1219 – 2019), u saradnji sa organima Srbije i Republike Srpske i sa svim relevantnim naučnim i kulturnim institucijama srpskog naroda.

Sabor redovno razmatra unutrašnje i spoljne odnose sa pravoslavnim crkavama, pa je tako prošlog maja konstatovana izuzetno dobra saradnja s svima, osim sa rumunskom Patrijaršijom, čiji episkopi i sveštenici, kako je tada saopšteno, već godinama, nekanonski i nebratoljubivo upadaju u područja jurisdikcije SPC u Istočnoj Srbiji.

Sabor je tada pozvao Rumunsku crkvu da sa tim prestane ili će, kako je najavljeno, u suprotnom SPC biti primorana da prekine liturgijsko i kanonsko opštenje sa tom crkvom.Ne treba isključiti mogućnost da će najviše zakonodavno crkveno telo ii ove godine razmatrati kadrovska pitanja i upražnjena mesta vladika u jednom broju eparhija.

(Tanjug)

Napišite komentar