Djordjević: Kristalna noć vrhunac izopačenih vrednosti nacista
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Djordjević izjavio je danas, povodom Medjunarodnog dana borbe protiv fašizma i antisemitizma i 79. godišnjice „Kristalne noći“, da je taj dogadjaj označio vrhunac izopačenog sistema vrednosti nacističkog režima kojem nije ni bio potreban povod za sprovodjenje rasnih zakona, propagiranih decenijama unazad.
„U noći 9. na 10. novembar 1938. godine dogodilo se bestijalno nacističko iživljavanje nad imovinom i životima nemačkih Jevreja. Uništene su ili trajno oštećene 1.574 sinagoge, više od 7.000 jevrejskih prodavnica, oskrnavljena su mnoga jevrejska groblja. Oko 500.000 austrijskih i nemačkih Jevreja izgubilo je i poslednja ljudska i gradjanska prava koja su im sistematski oduzimana od 1933. godine do tada“, rekao je Djordjević na Memorijalnom koncertu u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Srpski ministar je kazao da se danas „zna da je pasivan stav prema agresivnosti nacističkih lidera doprineo njihovom jačanju i samopouzdanju u prekrajanju granica i uništavanju stanovništva koje su oni označili kao manje vredno i nedostojno života na tlu Evrope“.
Djordjević je naveo da temelj „Kristalne noći“ nije bila pljačka jevrejske imovine, već da je glavni motiv „ipak bio ideološke prirode“ i da je sadržao simboličku dimenziju.
„Kada neko gradi kuću u kojoj će ljudi živeti, on na nju postavlja prozore od stakla, da bi ti ljudi mogli posmatrati svet izvan četiri zida. Adolf Hitler i njegovi sledbenici nisu gradili kuću, već tvrdjavu. Njihova gradjevina nije bila predvidjena za život, nego za umiranje. Ona je morala biti hermetički zatvorena. U njoj su se ljudi gušili do smrti“, rekao je Djordjević.
On je podsetio da je već 10. novembra 1938. prvih 20.000 Jevreja uhapšeno i poslato u koncentracione logore, i da je svaki Nemac „od koga se moglo očekivati da izrazi neslaganje sa postupcima nacističkog režima“ do tada već bio ili ubijen ili interniran u neki od koncentrancionih logora ili se nalazio u egzilu.
Djordjević je rekao da je u Drugom svetskom ratu koji je usledio, i srpski narod bio „žrtva genocida u ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“, ali da je predstavljao „i aktivni i ne baš beznačajni deo velike savezničke antihitlerovske koalicije“.
Prema rečima Djordjevića, Srbija „veoma drži do antifašističke tradicije srpskog naroda i neguje svoje multietničko kulturno nasledje“, a kako je dodao, u Srbiji danas živi 21 nacionalna etnička zajednica s najmanje 2.000 pripadnika.
On je rekao i da je stav Vlade Srbije u rešavanju migrantske krize u Evropi tokom prethodne dve godine „donekle bio oblikovan i sećanjem na dogadjaje iz evropske istorije koje danas evociramo“.
„Tadašnji premijer, a današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić nepokolebljivo je branio svoje uverenje da se ni pod kakvim uslovima na granicama Srbije ne smeju podizati ograde sa bodljikavom žicom, za šta su se odlučile neke nama susedne zemlje u nastojanju da spreče priliv migranata sa Bliskog Istoka“, rekao je Djordjević.
Na Memorijalnom koncertu u Narodnom pozorištu nastupio je orkestar i hor „Refero“ iz Beograda, a prisustvovali su članovi Vlade i Skupštine Srbije, predstavnici diplomatskog kora i verskih zajednica.
Kristalna noć se smatra simboličkim početkom Holokausta, državnog organizovanog progona Jevreja tokom kojeg je ubijeno šest miliona muškaraca, žena i dece. Odlukom Saveta Evrope kao Medjunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma ustanovljen je 9. novembar u znak sećanja na Kristalnu noć.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.