Djuričko: Ulazak u EU podstiče ljude da pruže više i da budu bolji

Evropske integracije Srbije imaju nemerljiv značaj zbog uvodjenja pravne sigurnosti, ali i zbog mogućnosti učešća gradjana Srbije na širem tržištu, što ljude podstiče da pruže više i budu bolji, ocenio je glumac Nikola Djuričko.

„Kad ste deo šireg, evropskog prostora i sistema, imate mnogo više mogućnosti, naročito ako se bavite nekom specifičnom naučnom granom, možete da sretnete mnogo ljudi koji se time bave i da se uključite u rad“, rekao je Djuričko juče u Loznici, na disukusiji o evrointegracijama i aktivizmu u okviru projekta „Evropa za mene“.

Naveo je da je Jugoslovensko dramsko pozorište, čiji je član, već 15 godina član Evropske unije pozorišta, što omogućava učešće u evropskim tokovima, na svim seminarima i u razmenama reditelja, pisaca, tekstova, radionica, usavršavanja.

„EU je tržište, ako napišete roman, imate tržište kojem se obraćate, ako hoćete da snimite film, možete da nadjete fond koji će vam pomoći. Fondovi upućuju na saradnju više zemalja, to nas uvezuje i tera da razmišljamo o temama koje nisu razumljive samo lokalu, već su šire od našeg atara“, kazao je Djuričko na skupu u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).

On je ocenio da jezik čini prostor bivše Jugoslavije jedinstvenim kulturnim prostorom, i da treba iskoristiti. to što se gradjani Srbije lako razumeju s komšijama Hrvatima, Bosancima i Crnogorcima i imaju mogućnost da se obrate mnogo širem auditorijumu.

„Mi već živimo na evropskom kulturnom tlu i neminovno pripadamo tom prostoru, nama je usadjena helenska mitologija, i tu nema nikakve prisile da postanemo Evropljani. Srpska kultura je deo evropske kulture, ne možemo van toga da se izrazimo, jer nismo azijska kultura“, rekao je Djuričko.

Djuričko, koji dosta vremena provodi glumeći u Londonu, rekao je da je da je priča o gubitku identiteta zbog ulaska u EU besmislica, nacionalistička priča za koju mu nije jasno „kako prolazi“.

Smatra da je način borbe protiv tih predrasuda da se ljudi informišu i saznaju validne informacije, što danas nije teško, iako na internetu „ima svakakvih gluposti“.

„Da li su Francuzi izgubili kulturni i nacionalni identitet ulaskom u EU? Mislim da nisu, Nemci i Italijani takodje. Bugari, Rumuni i Česi isto nisu. Zapravo, baš vas ulazak u EU tera da bolje definišete svoj kulturni i nacionalni identitet“, naveo je poznati glumac.

Djuričko navodi da čovek koji je proevrospki nastrojen treba da se trudi da svakog dana preobrati po jednog komšiju koji ima drugačiji stav.

„Ja sa svakim taksistom razgovaram, jer i ako ne mogu da ga preobratim, važno je da bar čuje drugu stranu, i da možemo da se vozimo u istim kolima, iako ne mislimo isto“, smatra Djuričko.

Rekao je da će različitih mišljenja uvek biti, ali da je važno saslušati drugog, koliko god da nam njegova uverenja nisu bliska.

„Možemo da imamo radikalno različita mišljenja, ali to ne znači da treba da se bijemo zbog toga, već možemo da probamo da čujemo argument koji je protiv našeg stava i da probamo da razumemo šta je koren tog argumenta i na taj način korigujemo svoj stav“, navodi Djuričko.

Kad je reč o aktivizmu, navodi da čovek ne mora baš da se bavi politikom, ali da mora da se interesuje i da bude obavešten, jer ako se ne uključi, uključiće se neko drugi. Dodao je i da „nije loše imati stav i biti aktivan povodom lokalnih tema“.

„Ako se vi ne zainteresujete gde se odlaže otpad u Loznici, niko drugi neće, jer se to nas tiče, to nije pitanje političkih partija“, rekao je Djuričko.

Rekao je da treba da prevazidjemo naviku koja nam je ostala iz socijalizma – da će država svime da se bavi i sve da reši, i da je sad neophodno da se gradjani sami organizuju.

Naveo je i da svaki esnaf mora sam za sebe da se izbori, da je loše što u kinematografiji postoji neuskladjenost broja studenata s potrebama na tržištu, i da „profit vlasnika privatnog univerziteta ne treba da bude iznad toga“.

„Socijalistička Jugoslavija je godišnje proizvodila 100 glumaca, a sada ih toliko dobije diplomu samo u Beogradu, dok je 90-ih godina u proseku snimano 15 filmova godišnje, a sada pet. To rezultira time da imamo nesrećnog čoveka koji ne može da radi ono za šta se školovao“, kazao je Djuričko.

Odlazak mladih iz zemlje je problem celog nekadašnjeg istočnog bloka, a ne jedino Srbije, ali je opasno što ti ljudi odlaze nepovratno, navodi Djuričko i dodaje da je za zaustavljanje tog trenda potrebna pravna sigurnost, koja je suštinska tekovina EU, ali i dogovor o vrednostima našeg društva, kako bi mladi ljudi videli neku perspektivu ostanka u zemlji.

„A perspektiva se stvara tako što ćemo prvo sami da je vidimo, pa da ubedimo nekog komšiju, pa će onda on nas da osokoli, pa onda nadjemo četvrtog komšiju“, rekao je.

On je dodao da nije problem u zakonima, pošto su svi potrebni zakoni manje-više usvojeni, već je problem što ne shvatamo da je zakon „deo uredjenja stvari“, i što ne postoji strah od kazne jer se zakoni ne primenjuju.

Kao paradoks je naveo primer da neko ko 30 godina ne plaća račun za Infostan, dobije 60 odsto popusta, dok neko ko plaća redovno ima popust pet odsto.

„Predugo živimo u sistemu koji te tera da zaobilaziš pravila i da ‘hvataš krivinu’, što je možda dobro za snalaženje u životu, ali nije dobro na nivou društva, jer se čovek koji je legalno izgradio kuću i platio porez oseća kao idiot“, kazao je Djuričko.

On je ocenio da će takvo stanje opstati dok društvo ne bude spremno da utvrdi poreklo imovine i da postigne da pravila važe za sve. Smatra da je lako preokrenuti situaciju i nagraditi onoga ko plati račun na vreme, a kazniti onog ko to ne učini.

Djuričko smatra da kultura mora da bude donirana, a ne prepuštena slobodnom tržištu, jer bi u tom slučaju samo bogati ljudi imali mogućnost da gledaju predstave.

Problem je, navodi Djuričko, što gradjanima Srbije kojima je socijalizam nekada detaljno objašnjavan, niko nije objasnio tranziciju i kapitalizam, kao i to što se kao društvo nismo dogovorili gde želimo da stignemo i kakva država želimo da budemo.

Popularni glumac je kazao i da nema razumevanja za neinformisanost mladih u vreme interneta.

„Kako možete da budete nezainteresovani i neobavešteni? Ako vas nešto interesuje, možete lako o tome da se informišete, da nadjete istomišljenike. Bitno je da se okružite stvarima i ljudima koji vas zanimaju i da imate ambiciju. Ništa vas danas više ne koči“, rekao je Djuričko.

Pomenuo je i da istaknute ličnosti srpskog društva uglavnom nikad nisu bile u pozorištu, i jedno istraživanje prema kojem je pet odsto gradjana Srbije jednom bilo u pozorištu, a tri odsto ide redovno, dok je 10 odsto bilo jednom u bioskopu, a redovno u bioskop ide svega pet odsto.

„Ja prosto ne mogu da verujem u te brojke. Nije bioskop daleko, da li je moguće da te ništa nije privuklo nijednom? A da ne pričamo o nekim izložbama i razvijanju kulturnih potreba“, navodi on.

Ocenio je da taj problem oslikava slabost jednog društva, pošto kulturna ponuda postoji i zanimljiva je.

Dodao je da nikom ne bi preporučio da bude glumac, ali i da ne može da kaže nekome da ne bude glumac ili glumica ako ta osoba to želi.

„Deset odsto vremena u ovom poslu je lepo, i to je bavljenje glumom, a 90 odsto je sve ostalo – strepnja, večito procenjivanje glumaca, borba za ulogu, čekanje na kiši i vetru“, kazao je glumac.

Djuričko je ocenio da je posao glumica 80 odsto teži od posla njihovih muških kolega, jer za njih ima manje posla, dok je odnos prema glumicama mnogo komplikovaniji, o čemu svedoče i brojne nedavno otkrivene afere u svetu.

U izjavi za agenciju Beta Djuričko je rekao da mu je žao što na skupu nije bilo više dijaloga i pitanja, a da se nada da su pokrenute neke teme koje će prisutne „pokrenuti na razmišljanje“.

Predsednica Foruma mladih Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Ivana Markulić izjavila je za agenciju Beta da je zadovoljna što je dosta ljudi bilo zainteresovano za skup i najavila da će sledeća diskusija biti održana za nekoliko meseci u Šapcu, kada će gost biti voditelj Zoran Kesić.

Volonterka Foruma mladih EPuS Nevena Nedeljković izjavila je agenciji Beta da takvi dogadjaji treba što češće da se dešavaju u Srbiji kako bi mladi ljudi razgovarali na različite teme s poznatim ličnostima ili stručnjacima.

Volonterka EPuS Tamara Mijailović kazala je agenciji Beta da je gostovanje Djurička u Loznici bilo iznad njenih očekivanja i da se nada da će ubuduće biti više takvih dogadjaja.

Projekat „Evropa za mene“ koji finansira Delegacija EU u Srbiji ima za cilj da poveća znanje gradjana Srbije o evropskim vrednostima i funkcionisanju EU i približi proces pristupanja Srbije u EU, koristi i uticaje na njihov svakodnevni život u procesu pregovora.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.