Poslednji direktor Vazduhoplovno-tehničkog instituta (VTI) u Žarkovu, general u penziji Sava Pustinja, ocenio je danas da je katastrofalno i nedopustivo to što se firma za promet oružja Jugoimport SDPR sve više meša u poslove razvoja naoružanja, jer nosioci tehnološkog razvoja treba da budu instituti i naučne ustanove a ne trgovačke kompanije.
Na promociji svoje knjige „Vazduhoplovne tehnologije SFRJ uoči raspada države“ u beogradskom Aeroklubu, general Pustinja je rekao da se u uredjenom sistemu tačno zna ko je tehnološki a ko taktički nosilac razvoja nekog oružja, ko se bavi ispitivanjem, ko proizvodnjom a ko ga upotrebljava, dok su u slučaju SDPR-a te granice nejasno postavljene.
„SDPR je sada sve – a nije ništa! Ne može neki menadžer iz SDPR-a da odredjuje koja će nova rešenja da se stave na starog Orla i da to leti. To nigde na svetu nema i neka nam je Bog u pomoći“, rekao je Pustinja komentarišući česte najave koje stižu iz SDPR-a o samostalnom razvoju novog naoružanja i vojne opreme.
On je dodao da SDPR treba da se ograniči na prodaju naoružanja, jer to i jeste uloga države, ali da nauku i razvoj treba da ostavi institutu i drugim naučnim ustanovama i univerzitetima.
„To nije stvar SDPR, jer nauka mora da bude autonomna… I cilindar izgleda lepo na engleskom lordu, ali neće Lala da poveća prinos na svojoj njivi ako ga stavi na glavu dok seje. Razvoj se radi detaljno, korak po korak gde se zna šta svaki korak predstavlja. A SDPR radi kao klupko, gde se ne zna gde je početak a gde kraj niti“, rekao je Pustinja.
Nekadašnji general, koji je rukovodio brojnim razvojnim projektima u oblasti avijacije, rekao je da menadžerski pristup SDPR pogrešan jer se njime nameću loša i nesprovodiva rešenja pa se sve završi tako što većina projekata nikada ne udje u serijsku proizvodnju ili naoružanje neke vojske.
Govoreći o poslednjem velikom projektu VTI-ja – razvoju jugoslovensko-francuskog supersoničnog višenamenskog borbenog aviona NA (Novi Avion), koji je obustavljen 1991. godine zbog raspada SFRJ, Pustinja je ocenio da bi taj projekat, uprkos svojoj tehnološkoj složenosti i visokoj ceni razvoja, sigurno bio dovršen da je Jugoslavija opstala.
Nekadašnji pomoćnik direktora VTI-ja za Ratno vazduhoplovstvo, pukovnik u penziji Aleksandar Kostić, rekao je da knjiga čiji je autor Sava Pustinja predstavlja odličan prikaz perioda u kojem je taj institut bio na vrhuncu svoje moći i kada je sa uspehom završavao projekte poput mlaznih aviona Orao i Supegaleb.
On je naveo da je vojna industrija, a VTI naročito, u tom periodu bio generator razvoja čitave privrede jedne tehnološki srednje razvijene zemlje poput SFRJ, kroz rad svojih stručnjaka, saradnje sa inostranstvom i kroz uvezivanje sa ostalim naučnim ustanovama u državi.
„Knjiga će biti od pomoći i onima koji se bave istorijom vazduhoplovstva kod nas a mladjim generacijama će pomoći da vide dokle je sve stigla naša vojna industrija kada je bila u svom zenitu, pre nego je sve urušeno“, rekao je Kostić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com