Ilić: Najnoviji Nacrt ustavnih amandamana nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije

Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić izjavio je danas da najnoviji Nacrt ustavnih amandmana u oblasti pravosudja nije uvažio većinu sugestija Venecijanske komisije i da nije saglasan sa Akcionim planom za poglavlje 23 Vlade Srbije.

Ilić je za agenciju Beta rekao da je osnovnim dokumentom za pridruživanje Evropskoj uniji Akcionim planom za poglavlje 23 predvidjeno da najmanje polovina članova u budućem Visokom savetu tužilaca budu zamenici tužilaca koje biraju kolege.

„Medjutim, tekst Ministarstva pravde predvidja da samo četiri člana biraju same kolege u tužilaštvu, a šest posredno ili neposredno bira parlament, što ostavlja mogućnost da Savet bude pod kontrolom politike. Da bude parodoks veći sada su tužioci većina u takom telu“, kazao je Ilić.

Prema njegovim rečima, amandmani ne odgovaraju temeljnom dokumentu za proces pridruživanja Evropkoj uniiji koji „ispregovaran sa članicama EU“, zbog čega mu se čini da Srbija hoće u Evropsku uniju po „svojim pravilima“.

„Ako sam dobro razumeo u promenu Ustava, smo ušli da bi pravosudje usaglasili sa evropskim standardima i otklonili politički uticaj, a politički uticaj otklanjamo tako što povećavamo broj predstavnika politike u Savetu, a usaglašavamo pravosudje sa evropskim standardima tako što se ne držimo osnovnog dokumenta naše države sa Evropskom unijom, onda mi se čini da sve to  pomalo ne izmiče logici. Po mom uverenju umesto depolitizacije dobićemo relokaciju političkog uticaja, politički uticaj koji je imala Skupština u postupku izbora tužilaca i zamenika biće prenet na Savet tužilaca koji će zbog sastava biti preovladjujuće političko telo“, rekao je Ilić.

On je naveo da je drugi veliki problem to što predloženi amandmani predvidjaju mogućnost prestanka mandata članova Visokog saveta tužilaca ukoliko ne donesu odluku o nekom pitanju.

Venecijanska komisija je takvo rešenje za sudije ocenila negativno i čak navela da takvo rešenje može da dovede do komičnih situacija.

„Ukoliko za se za neko mesto u pravosudju ne javi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za izbor Savet se raspušta, jer nije doneo odluku o izboru, iako nije mogao da donese takvu odluku. Ili se može dogoditi da politički članovi Saveta namerno ne glasaju za neku odluku i tako izazovu raspuštanje Saveta“, upozorio je Ilić.

On je ukazao i da o Ustavnom zakonu koji prati ove amadmane nije bilo javne rasprave, a taj zakon je po odluci Ustavnog suda iz 2009. godine dobio karakter prelaznih odredbi Ustava.

„Dakle, o delu budućeg ustava nije bilo rasprave, niti se Venecijanska komisija izjasnila o tome da li je u skladu sa evropskim standardima. Da to može da bude veći problem od svih govori nedavno iskustvo. Svi problemi neuspele reforme pravosudja iz 2009. godine prozilaze iz odredbi Ustavnog zakona koji je predvidjao reizbor sudija i tužilaca koji se završio katastrofalno“, kazao je Ilić.

Na kraju je dodao da je sa grupom profesionalnih organizacija nedavno imao „vrlo konstruktivan dijalog sa premijerkom“ i da je bila jasna razlika u raspravi koju je organizovalo Ministarstvo pravde od razgovora sa predsednicom vlade „koja je pokazala otvorenost i spremnost da razmenjuje argumente“.

„Toga ranije nije bilo i zato smatram da bi u nastavku procesa izmene Ustava debata trebalo da se vodi pod okriljem Vlade uz podršku premijerke ili šefice srpskog pregovaračkog tima za EU Tanje Miščević“, kazao je Ilić za agenciju Beta.

(Beta)

1 komentar
  1. Anonimni

    Pa sta mislite po cijem uputstvu su radjeni nacrti izmena Ustava. P sve sto se radi,radi se u cilju zastite uzurpirane vlasti i pojedinaca koji se stavljaju iznad Zakona i Ustava. Ne predaje se lako i ni po koju cenu nesto sto obezvedjuje samovlasce.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike