najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

Ima li leka? Galenika jeftinija od – andola

Prosečna cena Galenikinog leka u 2016. godini bila je 1,53 evra, što se u farmaceutskoj industriji danas smatra skupim. Početna cena cele Galenike je pak jedan evro. Kupac će, doduše, ako ga bude, morati da podmiri i deo duga bankama.

Kada 4. oktobra budu otvorene ponude prispele na danas raspisan novi tender za privatizaciju Galenike puno toga biće jasno po pitanju konačne sudbine srpske fabrike lekova. Posle osam godina bezuspešnih pokušaja da se ona privatizuje i nagomilanih dugova jasno je da će u slučaju još jednog neuspelog tendera država morati da preseče agoniju koja traje.

Prema danas raspisanom tenderu na prodaju je stavljeno 93,7 odsto kapitala Galenike, a početna cena za sve zainteresovane iznosi 25 miliona evra na ime Galenikinog duga bankama plus jedan evro.

Uslov za učešće u privatizaciji je da zainteresovani investitor posluje u oblasti farmaceutske industrije i da su njegovi godišnji prihodi veći od 300 miliona evra u poslednjoj poslovnoj godini.

Spekulacije o zainteresovanima su krenule i pre raspisivanja tendera, pa se tako pominje i britansko-ruski konzorcijum „Frontir Farma — Petrovaks“. On je na prethodnom tenderu posle višemesečnih pregovora početkom ove godine odustao od kupovine upravo zbog izostanka dogovora o tome ko će i kako da podmiri dug Galenike bankama koji iznosi 71 milion evra.

Banke kojima ona duguje su ovoga puta saglasne da im budući vlasnik fabrike isplati 25 miliona evra, čime bi dug bio otkupljen uz diskont. Upravo zbog dugova Galenike procenjena ukupna vrednost kapitala koji se prodaje je negativna i iznosi 152 miliona evra.

Procene su, takođe, da bi optimalan broj zaposlenih umesto sadašnjih 1.400 bio od 700 do 900. Uskoro bi, kako je najavljeno, radnici trebalo da budu anketirani o tome ko želi dobrovoljno da napusti kompaniju. Čeka se samo da se utvrdi iznos otpremnine po godini staža.

Na šta Galenika može da računa posle pet-šest neuspelih privatizacija i tendera različitog tipa?

Krajem decembra 2009. raspisan je prvi kojim se tražio strateški partner, ali se u proleće 2010. odustalo od privatizacije zbog neadekvatnih ponuda. Krajem 2012. je raspisan novi tender za prodaju jer su dugovi od 170 miliona evra, od čega najviše bankama, praktično onemogućili Galeniku da finansira svoje aktivnosti samo prodajom lekova. Falilo joj je, kako je tada objašnjeno, 50 miliona evra dodatnog obrtnog kapitala.

I tako redom do onog prethodnog tendera iz avgusta prošle godine koji je početkom ove godine, takođe, završen neuspehom pošto se na kraju britansko-ruski konzorcijum povukao iz pregovora jer nije bilo dogovora o tome ko će vratiti dug bankama poveriocima Galenike.

Za razliku od tog tendera gde se tražio strateški partner na pet godina koji će dokapitalizacijom steći vlasništvo od 25 odsto po ceni od najmanje sedam miliona evra, a potom učestvovati u podeli dobiti nakon prodaje Galenike, ovaj sada tender znači da se država potpuno povlači iz vlasništva u kompaniji.

Vlada Srbije je, naime, 11. jula donela zaključak da se privatizacija Galenike sprovede modelom prodaje kapitala, pošto se prethodno dug Galenike državi konvertuje u kapital. Skupština akcionara tako je i postupila sredinom avgusta, pa je udeo države u Galenici sa 83 porastao na 93 odsto.

Da li je to razlog za iskazan optimizam da bi ovoga puta tender konačno mogao da uspe i Galenika bude prodata uprkos tome što kompanija, knjigovodstveno gledano, ima dva puta manju imovinu od obaveza?

Sagovornik Sputnjika, naš poznati ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je sada teško reći da li će to biti uspešna prodaja, ili ne.

„Veliko je pitanje, stvarno, da li će se sada naći neki kupac koji je spreman da plati neku pristojnu cenu i da li možemo da budemo sigurni da će on da vodi tu kompaniju uspešno, da ne otpusti odmah 20 odsto radnika i da ne smanji proizvodnju“, kaže on.

Na pitanje na čemu se može graditi optimizam da će prodaja biti uspešna, Kovačević ukazuje na činjenicu da se sada prodaje znatno veći procenat kapitala Galenike. To za onoga ko kupuje i hoće da ima dominantnu poziciju u Galenici može, smatra on, biti plus u odnosu na procenat koji je ranije prodavan. Ali sve zavisi od toga da li će potencijalni kupac proceniti da je moguće ostvariti zaradu i rast proizvodnje, upozorava on.

Nije svakako, samo problematična činjenica da je Galenika izgubila tržište i sa nekadašnjim udelom od 40 odsto sada, kako i sama navodi na svom sajtu, ono iznosi 10 odsto. Ekonomisti smatraju i koji procenat manje. Problem je u tome što je farmaceutsko tržište danas takvo da su male šanse za značajniju tržišnu ekspanziju te firme jer su karte na tržištu lekova između sebe podelile strane kompanije koje zauzimaju više od dve trećine prometa lekova.

Komentarišući to, Kovačević ističe da liberalizacija uvoza i sadašnje jačanje dinara deluje stimulativno na uvoz gotovih lekova.

„U takvim uslovima, po mom mišljenju, neće baš biti tako veliki interes da se kupi Galenika po nekoj ceni koja bi bila zadovoljavajuća“, kaže ovaj ekonomista.

Na pitanje šta ako ne uspe ni ovaj tender, Kovačević misli da bi u tom slučaju država Srbija prvo morala da odluči da li hoće da ima svoju fabriku lekova.

„Ako hoće, onda bi morala da okupi tim ozbiljnih, stručnih ljudi koji bi ozbiljno razmotrili kakve su perspektive i ograničenja i da se napravi konkretna strategija, odrede akteri koji na tome treba da rade, kao i koja je optimalna uloga države kako bi Galenika imala prosperitet“, ističe Kovačević.

Na konstataciju da bi u tom slučaju država i dalje bila većinski vlasnik, a upravo to neće MMF, na čije insistiranje se, prema rečima predsednika Sindikata „Nezavisnost Galenika a. d.“ Zorana Pantelića, kompanija sada i prodaje, Kovačević kaže da je vreme da Srbija razmotri da li i dalje treba da radi po smernicama Fonda.

„Mi početkom sledeće godine, kada ističe ugovor o aranžmanu sa MMF-om, treba da otvorimo četvore oči da li i dalje treba da radimo po tim njihovim diktatima, da li nam je to neophodno i da li imamo dovoljno znanja, sposobnosti, hrabrosti, mogućnosti i slobode da nešto sami preduzmemo i da imamo svoju strategiju koja je zasnovana na našem znanju“, kaže Kovačević za Sputnjik.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike