Informatika posvađala nastavnike fizičkog i ministarstvo

Najava ministra prosvete da će informatika biti uvedena kao obavezni predmet u osnovne škole umesto izabranog sporta, naišla je na oštre kritike nastavnika fizičkog vaspitanja, koji kažu da sportske aktivnosti treba povećavati, a ne smanjivati, jer je svako četvrto dete gojazno, ima problem sa ravnim stopalima, krivom kičmom…

Predsenik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda Goran Petrović kaže da nema ništa protiv da se informatika uvede kao obavezan predmet, ali nikako umesto izabranog sporta.

Slaže se sa ocenom Ministarstva da izabrani sport nije ispunio očekivanja i kaže da udruženje koje vodi pokrenulo inicijativu da se izabrani sport „vrati tamo gde je pripadao, a to je da se pretvori u redovan čas fizičkog vaspitanja“.

„Ideja je da učenici u osnovnoj školi imaju tri obavezna časa fizičkog vaspitanja i dve školske sportske sekcije u danima kada nemaju redovan čas fizičkog. Takvom sveobuhvatnom reformom omogućićemo da svako dete dnevno ima po 45 minuta organizovanih fizičkih aktivnosti“, rekao je Petrović.

Kako kaže uvođenje informatike umesto izabranog sporta zahteva reakciju šire javnosti, a ne samo nastavnika fizičkog vaspitanja, jer je danas svako četvrto dete gojazno, ima neki deformitet kičme ili ravna stopala.

„Molim ministra da nam odgovori da li je to u interesu deteta? Šta će biti sa nastavom fizičkog vaspitanja, da li se taj čas ukida“, pita se Petrović.

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će informatika od naredne školskle godine biti uvedena kao obavezni predmet u osnovne škole umesto izabranog sporta, jer se mora voditi računa o opterećenju učenika.

On je ranije najavio da će uz dva obavezna časa fizičkog vaspitanja biti uvedene sportske aktivnosti tri puta nedeljno od po pola školskog časa, i to u danima kada nema obaveznog predmeta fizicko vaspitanje, tako da će se deca svakodnevno baviti sportom.

Takvom organizacijom, rekao je on, sport i fizicko nisu „kalirali, već će biti na dobiti“.

Zakonom o osnovnoj školi jasno definisano koliko maksimalno časova nedeljno mogu da imaju osnovci nižih i viših razreda, te da bi se uveo novi predmet neki od postojećih predmeta morao bi da se izbaci.

Prvi na udaru našli su se obavezni izborni predmeti – drugi strani jezik, veronauka ili građansko, izabrani sport.

Bivši ministar prosvete Srđan Verbić u pokušaju iznalaženja rešenja predložio je da se veronauka i građansko vaspitanje uče četiri godine a ne 12, ali njegov predlog nije naišao na odobravanje u javnosti.

Član Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandar Baucal rešenje vidi u tematskoj nastavi, objedinjavanjem više predmeta.

„Informatika je potrebna. Đaci treba da počnu da ulaze u taj svet od najranijeg uzrasta, posebno ona deca koja kod kuće nemaju računar. Sa druge strane i fizički razvoj je bitan „, rekao je Baucal Tanjugu.

Treba, nastavlja on, definisati standarde i ishode šta deca treba da znaju i razviju tokom osnovnog obrazovanja, a zatim kroz tematsku nastavu objediniti više predmeta.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta Aleksandar LIpkovski zalaže se povećanju broja časova nedeljno.

On je nedavno rekao da je Zakon o osnovnoj školi loš, a ne nastavni plan i program, te da ga treba menjati i povećati broj časova sa 25 na 28 nedeljno.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.