Izložba o velikanima srpskog graditeljstva u SANU do 3. maja
Izložba „Velikani srpskog graditeljstva – od Indžinirske škole do danas“ biće otvorena u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) do 3. maja, povodom 175 godina visokoškolske nastave iz oblasti gradjevinarstva i geodezije.
Postavku čine štampani materijal, eksponati i prigodan film, koji objedinjuju život i delo istorijskih ličnosti, gradjevinskih i geodetskih inženjera, koji su bili članovi SANU i drugih akademija nauka, nosioci državničkih funkcija, društvenih i kulturnih promena, naveli su organizatori.
Medju akademicima su 24 profesora iz različitih oblasti nauke i struke, koji su predavali na Gradjevinskom fakultetu od formiranja Indžinirske škole do danas.
„Izložbu doživljavam kao omaž pionirima i utemeljivačima modernog graditeljstva na prostoru Srbije i čitave bivše Jugoslavije. Oni su imali viziju, inženjerski osećaj, veliko znanje i hrabrost da se upuste u grandiozne poduhvate i kada nije bilo savremenih gradjevinskih materijala, računskih sredstava i modernih tehnologija gradjenja. Time je značaj njihovih dela još veći“, rekao je dekan Gradjevinskog fakulteta Vladan Kuzmanović.
Dodao je da izložba predstavlja i svojevrstan letopis Gradjevinskog fakulteta od Indžinirske škole pri Liceju u Beogradu (osnovana 1846.), preko Tehničkog fakuleta Velike škole (1863.) i Gradjevinskog odseka Tehničkog fakuleta (1897.) do samostalnog Gradjevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu (1948).
„Danas je odgovornost inženjera i graditelja još veća. Vrhunsko projektantsko i graditeljsko umeće se podrazumeva, ali od nas mora da zavisi stručna odluka da li, gde, i pod kojim uslovima treba graditi. Po meri čoveka, prema pravilima struke i u skladu sa prirodom. Da budemo dostojni naslednici velikana srpskog graditeljstva“, kazao je Kuzmanović.
Autorka izložbe Jasmina Njagovan Popović je rekla da je pečat sa devizom „Broj i mera moja vera“ Emilijana Josimovića najkraći pokazatelj onoga čime su se rukovodili sve ličnosti, velikani srpskog graditeljstva koje su predstavljene u ovoj postavci.
„Njihov rad, praćen inženjerskom filozofijom, pionirskim i vizionarskim poduhvatima, činila je vera da stvaraju nešto za opšte dobro, nešto što će ostati u nasledje budućim generacijama. Dela inženjera imaju privilegiju da traju i najduže odolevaju zubu vremena a njihovi graditeljski poduhvati su rezultat posvećenosti, kreativnosti i rešenosti da se ukrote i ujedine priroda, materija i znanje“, istakla je ona.
Izložbu organizuje Gradjevinski fakultet u saradnji sa SANU i Muzejom nauke i tehnike.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.