Iznenađenje posle kesa: Srbi će plaćati kauciju za jogurt, vodu, paštetu, sardinu…

Izmenama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koje je predložilo Ministarstvo zašite životne sredine, građani Srbije će plaćati kauciju na svu staklenu, plastičnu i ambalažu od aluminijuma. To znači da ćemo ukoro plaćati kauciju za mleko i jogurt, sokove, vodu, paštetu i sardine.

Način za prikupljanje reciklažnog otpada već postoji time što su građanima dostupni kontejneri za selektivo odlaganje ovog otpada. Ali, ovakav sistem nije razvijen u svim delovima zemlje, tako da u Ministarstvu smatraju da to nije dovoljno, i da je potrebno uvesti takozvani depozitni sistem u ovoj sferi.

Plaćanje kaucije odvojeno od cene proizvoda
Depozitni sistem podrazumevao bi da prilikom kupovine proizvoda u staklenoj, plastičnoj i ambalaži od aluminijuma, pored osnovne cene bude plaćen i iznos kaucije, koji bi građani povratili tako što bi u svim objektima bili postavljeni uređaji za prikupljanje iskorišćene ambalaže i koji bi novac depozita vraćali onome ko tu ambalažu donese.

Iz Ministarstva ekologije kažu nam da je cilj uvođenja ovog sistema smanjenje neadekvatnog odlaganja reciklažnog otpada i gubljenja sirovina za reciklažu, a samim tim i zaštita životne sredine sprečavanjem bacanja sirovina koje mogu biti ponovo iskorišćene, a koje se ne mogu razgraditi u kratkom roku.

„Naša namera je da se napravi takav sistem da ne bude ni na štetu građana ni na štetu privrede. Već da to regulaciono telo koje bude vodilo depozitni sistem bude sastavljeno i od države i od privrede, i da se napravi balans tako da se ceo postupak isfinansira i pokrene na način da nema troška ni po prodavnice ni po građane“, rekao je za Sputnjik Filip Abramović, zamenik ministra za zaštitu životne sredine.
Abramović je dodao i da će se u narednom periodu raditi studije koje će proceniti koje će tačno vrste ambalaže potpadati pod ovaj sistem, i na osnovu kojih će biti utvrđen iznos depozita shodno vrsti ambalaže.

„Suština nije u tome koliki će biti depozit, gledaćemo da to nema uticaja na trenutne cene, već da ovo bude dovoljna podsticajna mera da sami građani žele da se uključe u to, i da budu motivisani i ekonomskim ako već nisu potrebnim ekološkim faktorom“, istakao je Abramović.

Beograđani „ni tamo ni ‘vamo“.
Petar (80) rekao je za Sputnjik da će rado plaćati depozit i vraćati flaše, kao i da ga povraćaj depozita čak i ne zanima, jer bi voleo da tako prikupljen novac bude iskorišćen za reciklažu i zaštitu životne sredine.

„Da vam kažem, ideja mi se jako dopada. Bacanjem tolikih flaša, to su tone, bolje je odrediti mesto gde će se one pokupiti da bi se iskoristile, a ne da se bacaju“, kaže nam ovaj stariji Beograđanin.

Katarina (37) izuzetno je nezadovoljna idejom i sigurna je da neće vraćati ambalažu u prodavnicu da bi dobila depozit nazad:

„Ne sviđa mi se ideja ni malo. Mislim da je to poprilično opterećujuće i da neće funkcionisati. Jedan deo građana će i dalje da gleda na svaki dinar i skupljaće ambalažu, a drugi deo će biti „u fazonu“ briga me koliko košta i neće vraćati ambalažu u prodavnicu“.

Katarininom stavu se pridružila i Ljubičica Antunović (65) koja nam je rekla da joj se „ni pod razno“ ne dopada ideja. Ona se zalaže za reciklažu i odgovorna je u postupku odvajanja reciklažnog otpada i njegovog bacanja u posebne kontejnere, ali najavljeni oblik povećanja cene za kupovinu jogurta i sokova smatra bespotrebnim i komplikovanim:

„Ali kad se to bude uvelo i kada počnem da razmišljam o novcu a sigurno hoću, onda ćemo morati, ne zato što želim, već zato što moram“.
Nikola (23) pozdravio je ovu ideju i dodao da mu neće predstavljati problem da odvaja flaše i konzerve i da će rado da ih vraća u prodavnicu i povrati svoj depozit. On to vidi kao svoju odgovornost prema životnoj sredini.

Zamenik ministra rekao nam je da je Ministarstvo ekologije zadalo maksimalan rok od dve i po godine za pokretanje depozitnog sistema od njegovog usvajanja, koje takođe očekuje u kratkom roku, a predlog će pred Vladu u vidu Nacrta otići početkom marta.

(Sputnjik)