Jutjub cenzuriše „Dogodine u Prizrenu“, a o Kosovu su pevali i Dugme, Balašević, Pušenje…

Spotu „Beogradskog sindikata“ Jutjub je ograničio pristup, zbog njega su reperi optuživani za jeftin marketing, ali i upoređivani sa velikanima srpske književnosti. O Kosovu su pevali i „Bijelo dugme“, Đorđe Balašević, „Zabranjeno pušenje“ i „Galija“.

Više od 800.000 pregleda za samo četiri dana. A onda blokada od strane Jutjuba.

Dobro, ne baš blokada, ali pomalo otežan pristup pesmi. U „Beogradskom sindikatu“ ovaj potez Jutjuba nazivaju haškom pravdom.

Pesma nije postala samo žrtva mini-cenzure. Pokrenula je raspravu na društvenim mrežama i u medijima o tome da li je reč o propagandi, marketingu ili rodoljublju.

Književnik Vladimir Arsenijević kaže da ga posebno nervira naslov „Dogodine u Prizrenu“.

„Šta će se tačno dogoditi dogodine u Prizrenu u tim smatranjima dobro uhlebljenih već pomalo sredovečnih momaka iz Beograda koji nikada ni u kakav Prizren nisu otišli? Na kraju krajeva, to lažno zastupanje srpskog življa na Kosovu je pogubno za te ljude“, kaže Arsenijević.

Pisac sa Kosova Živojin Rakočević kaže da su ljude na Kosovu više od reči pogodile slike iz spota.

„Znam drhtavu ruku koja je snimala crkvu dok je gorela. Znam ruku koja je fotografisala u Prizrenu, znam svaku kocku kaldrme koju smo prelazili dok se dim kretao, znamo lice majke Dimitrija Popovića, ubijenog dečaka. Mi to prepoznajemo i to nas duboko dira“, ističe Rakočević.

Pisac Marko Tanasković smatra da pesma nije poziv na oružje nego da predstavlja „jevrejski model“.

„Dogodine u Jerusalimu – Jevreji su čekali 2.000 godina da se vrate u Jerusalim. Dogodine u Prizrenu – mi nećemo morati da čekamo 2.000 godina, vratićemo se ranije“, precizira Tanasković.

Ko je još pevao o Kosovu?

Ovo nije prva pesma „Beogradskog sindikata“ inspirisana Kosovom. Ali ni „Beogradski sindikat“ nije prva grupa koja je Kosovo opevala.

1. Galija

Kosovskim vodama je pre više od tri decenije zaplovila i „Galija“. Nenad Milosavljević kaže da su ga dešavanja osamdesetih godina, a prvenstveno strašna fotografija, naterali da piše stihove o Prištini.

„Država, odnosno vlast, ništa nije činila da bi sprečila tu nepravdu. Tu otimačinu zemlje gde smo svi to videli, ali smo svi ćutali. I onog trenutka kada je nama postalo jasno da uskoro nećemo moći u Prištinu, mi smo to rekli u pesmi“, objašnjava Neša.

Iako se u pesmi nigde eksplicitno ne pominje bilo kakva politička sadržina, prvo emitovanje nije prošlo bez problema.

„Dobro se sećam Marijana Karana, pokojnog, koji je bacio taj singl u studiju i rekao: ‘Ne možete vi da pričate o politici. Ko je vama iz Niša dozvolio da pričate?’“, priseća se Milosavljević.

2. Bijelo dugme

Kosovo je, nakon demonstracija 1981, u pesmu stavio i Goran Bregović. Napisao je ljubavnu pesmu na albanskom jeziku. Međutim, taj gest se i danas različito tumači.

Marko Tanasković smatra da je to bio gest usmeren prema Albancima, jer je Bregović bio Jugosloven po opredeljenju.

„On je to snimio da se Albanci pacifikuju“, kaže Tanasković.

Arsenijević, međutim, smatra da je Bregović samo želeo da proširi svoje tržište i proda ploču:

„Ima nečeg jugo-populističkog u tržišnoj nameri ‘Bijelog dugmeta’ da osvoji sve teritorije Jugoslavije i puni dvorane“, kritičan je Arsenijević.

Da pesma nije bila tako neutralna možda govori i to što je Željko Bebek nedavno otkrio da je ova pesma bila klica razdora u „Bijelom dugmetu“ i da je politika u pesmama jedan od razloga zbog kojeg je napustio „Bijelo dugme“.

U ovoj pesmi se, sem o ljubavi, pominje božur, a maštoviti bi svašta mogli da učitaju u ovaj ljubavni tekst:

…Ako te majka ne pusti
onda nađi izlaz sama, kao što ti znaš
nemoj žuriti, čekaj dok
majka duboko ne zaspi

Nekako izađi preko kapidžika,
pazi haljinu da ne podereš
pazi, ne izgubi božur.

Posle ovog albuma, Bebek napušta „Bijelo dugme“, a sledeća ploča ima na omotu kosovku devojku.

Božur, inače omiljeni cvet u pesmama o Kosovu, po predanju je iznikao posle Kosovskog boja, na polju natopljenom krvlju.

Od Bregovićevog božura do Balaševićevog bagrema u popularnoj muzici SFRJ prošle su tri godine.

3. Đorđe Balašević

https://youtu.be/BWc2QkoZs5A

Godine 1986. Đorđe Balašević izdaje album „Bezdan“, a na njemu pesmu „Ne lomite mi bagrenje“. Na prvi pogled – ljubavnu.

Balašević je kasnije u jednom intervjuu rekao da je mogao otpevati i „prodavala je kestenje“ umesto „Ne lomite mi bagrenje“, ali da bi ga celog života proganjalo da nije rekao ono što mu je bilo na duši.

Aresnijević, međutim, smatra da pesma može da se tumači na mnogo načina.

„Ako vam autor ne kaže, to se gotovo čita kao dosta dobra poezija. Ako vam autor ne skrene pažnju na to da je metafora usmerena na kosovsko pitanje, vi imate slobodu da pesmu tumačite na različite načine“, tvrdi Arsenijević.

4. Zabranjeno pušenje

Pred sam raspad SFRJ, više nije bilo potrebe pesme o Kosovu uvijati u ljubavne oblande.

„Na straži pored Prizrena“ je pesma koju je Nenad Karajlić stavio na album „Male priče o velikoj ljubavi“ 1989:

Metak je nestrpljiv u cijevi

u ušima zvoni naredba

pucaj na sve što je sumnjivo

momče, i ne žali iredentista.

Čula ludački rade

da shvatiš nema vremena

prst na obaraču i kletva u zraku

na straži, na straži pored Prizrena.“

5. Kipelov

Pesme o Kosovu dolaze čak i iz Rusije. O Kosovsom boju u rok baladi peva poznati ruski roker Kipelov.

Pesmu je napisala Margarita Puškina, koja je izjavila da je htela da „ukaže na povezanost boja na Kosovu 1389, NATO bombardovanje 1999. i srpsku nacionalnu tragediju koja je nakon toga usledila“.

Živojin Rakočević, međutim, kaže da pesma nije bila prihvaćena na Kosovu.

„To je metal-šablon koji je poznat, ali nije bio prihvaćen, niti se ta poruka razumela. Ali to su velike teme i obrađuju se na različite načine“, kaže Rakočević.

Kome su upućeni stihovi „Dogodine u Prizrenu“?

Članovi „Beogradskog sindikata“ su odlučili da ne objašnjavaju nikome svoje stihove o Prizrenu. Feđa Dimović, član grupe, kaže da su rekli šta su imali u samoj pesmi.

Arsenijević smatra da je njihova pesma očekivana i da se obraćaju stanovništvu koje „informisanost zamenjuje emotivnošću“.

„Obraćaju se nekakvoj javnosti koja ne može da izađe iz tog kovitlaca koji nam je ostavljen nakon devedesetih godina i u kojem se još uvek kuvamo. Oni nisu skloni samokritici i neutralnijem sagledavanju onoga što se događalo u ovoj zemlji pred raspad i tokom raspada Jugoslavije“, smatra Arsenijević.

Marko Tanasković smatra da je pesma upućena mladima koji žive u gradovima.

„Upućena je urbanoj populaciji, kojoj se stalno govori da zaboravi na Kosovo, da budu kosmopolite i zaborave na nacionalni identitet. Obraćaju se i mladima i ljudima na Kosovu. Poručuju im da Srbija nije odustala od Kosova“, objasnio je Tanasković.

Ipak, Rakočević, koji na Kosovu živi, kaže da pesma više znači onima koji ne žive na Kosovu, koji su sa KiM izbegli.

„Šta će to nama u Gračanici. Mi to živimo, vidimo“, kaže Rakočević.

Od epskog Kosovskog ciklusa do danas svim izvođačima koji su o Kosovu pevali zajedničko je to da su pesme stvarali u doba neke krizne situacije. Menjali su se samo načini pevanja. Od gusala, preko gitare i klavira pa do repa. Inspiracije vekovima ne nedostaje.

(RTS, Ana Manojlović)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.