U trendu

Konferencija RCC: U regionu nema jasne politike zapošljavanja Roma (VIDEO)

U regionu ne postoji jasna vizija buduće politike zapošljavanja mladih Roma niti borba protiv rada na crno u kojem dominira romska zajednica, izjavio je danas u Budimpešti predsednik Lige Roma Osman Balić.

Drugog dana regionalne konferencije Inovativni pristupi zapošljavanju Roma, u organizaciji Saveta za regionalnu saradnju i Fonda za obrazovanje Roma, Balić je rekao da su postojeći akcioni planovi i strategije za zapošljavanje Roma neprimenjivi i neozbiljni i da predstavljaju nerealne želje.

„Nemamo konzistentnu i jasnu politiku zapošljavanja Roma. Vlade i ministarstva zemalja regiona ne bore se protiv rada na crno u kojem Romi dominiraju, i još nije jasno ko je odgovoran i čija je obaveza da planira i sprovodi politike obrazovanja i zapošljavanja Roma“, kazao je Balić.

Dodao je da „kad ima više odgovornih, onda zapravo niko nije odgovoran“.

Naveo je da je potrebno napustiti, kako je rekao, „politiku logoreje i fasadne demokratije“ i uraditi nešto konkretno na zapošljavanju Roma.

„Politika zapošljavanja mora da udje u romske mahale. Stanje zaposlenosti Roma je katastrofalno, godinama procenat nezaposlenih, a kod radno sposobnih Roma iznosi 70 odsto“, kazao je Balić.

Ocenio je da su potrebni „novi, agresivniji modeli“ politika koji bi motivisali i uključili Rome u obrazovni sistem i u tržište rada.

Balić je rekao da je jedan od razloga visoke nezaposlenosti Roma to što narod uvek sledi političare, a u državnom aparatu takoreći nema Roma.

„Narod uvek sledi ponašanje političke elite. Kada država nema u svom aparatu dovoljan broj zaposlenih pripadnika nacionalnih manjina, konkretno Roma, to se naravno sledi do nivoa mesne zajednice, do nivoa privatnog preduzeća“, naveo je Balić.

Ocenio je da bi politička spremnost da se nešto učini u velikoj meri ubrzala emancipaciju Roma i da bi to bio signal romskoj zajednici da se školovanje isplati.

Izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi rekao je da uzrok problema s kojima se Romi suočavaju leži u sistemu obrazovanja.

„U Srbiji postoje specijalne škole i romsko dete ima 36 puta više šansi da bude upisano u specijalnu školu samo zato što pripada toj etničkoj grupi“, kazao je Beširi.

On je naveo da pripadnici romske zajednice imaju znatno manji pristup socijalnim i zdravstvenim uslugama, stanovanju, tržištu rada i da se iz tog „začaranog kruga siromaštva i nedostatka mogućnosti“ može izaći jedino unapredjenjem mogućnosti obrazovanja.

Beširi je dodao da u Srbiji postoji izrazito visok stepen socijalne distance prema Romima, što znači da većinska zajednica uglavnom ne želi interakciju s Romima, i ocenio da to sprečava smanjenje „ogromne diskriminacije koja istrajava u Srbiji“.

Naveo je da, prema podacima Programa UN za razvoj (UNDP), u Srbiji 52 odsto Roma odlazi gladno na spavanje, da trećina pripadnika romske zajednice nema završenu osnovnu školu i da je svega devet odsto Romkinja bilo zaposleno u 2017. godini.

Svega 22 odsto Roma uključeno je u srednje škole u Srbiji, jedan odsto ima visoku stručnu spremu, dok je svega 16 odsto romske dece uključeno u predškolsko obrazovanje, naveo je Beširi.

Dodao je da osoba ima 50 odsto manje šanse da se zaposli ako je pripadnik romske zajednice.

I Balić i Beširi su kritikovali odnos medija prema Romima.

Balić je rekao da u novinama ima antiromskih članaka i ocenio da Romi nemaju „baš mnogo novinara na svojoj strani“.

Beširi je naveo da mediji podržavaju negativne predstave o Romima iz školskih udžbenika, u kojima su oni prikazani „kao loši, kao lopovi“.

„Ako počine bilo kakvo krivično delo, svi mediji će izveštavati da je to Rom uradio, a ne čine to kad neki Srbin to uradi. Kad Rom uradi nešto, uvek se naglašava da je on Rom. Kada se Rom posle tog medijskog bombardovanja pojavi na razgovoru za posao, male su mu šanse“, naveo je Beširi.

Menadžer za zagovaranje i komunikacije Inicijative za razvoj preduzetništva Roma (REDI) Atanas Stojanov rekao je da je jedan od problema na putu Roma od školovanja do zaposlenja to što diploma ne vodi nužno ka sticanju radnog mesta.

Stojanov je rekao da poslodavci traže ljude sa veštinama i da je zbog toga važno da izmedju obrazovanja i zaposlenja postoje i veštine, informacije o poslu i mreža kontakata.

„Sjajno je ako obrazovanje daje veštine osobi i pruža joj informacije o poslu, ali to najčešće nije slučaj“, kazao je Stojanov.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.