U trendu

Košava nam donosi više koristi nego štete

Da li ste znali da je košava jugoistočni vetar čija je brzina veća od jedanaest metara u sekundi? Ako živite u Grockoj ili gradu Pančevu ili na brdima poput Zvezdare i Avale, loša vest je da će kod vas ona duvati jače. Iako košava nekim ljudima donosi nervozu ili glavobolju, sa druge strane ona smanjuje zagađenost vazduha.

Ovih dana u Beogradu, vetar nekim građanima smeta, nekima ne. Neki se ljute zbog uništene frizure, drugi se raduju čistijem vazduhu. Karakteristike vetrova u Beogradu, njihove prednosti i mane objanio je Nedeljko Todorović, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Ako je u pitanju „običan“ jugoistočni vetar on će u svim delovima grada duvati podjednakom brzinom. Međutim, kako dodaje naš sagovornik, ako je u pitanju košava kao jak jugostočni, a povremeno i olujni vetar koji dostiže brzinu od jedanaest metara u sekundi, njena brzina će varirati.

„Idući prema istočnoj periferiji grada odnosno prema Grockoj ili gradovima Smederevu i Pančevu, košava će u tom delu duvati jače nego u npr. Zemunu, Batajnici, Surčinu ili Obrenovcu. Kako idemo od istoka ka zapadu brzina košave opada. Takođe, jači vetar je na beogradskim brdima poput Zvezdare, Torlaka, Avale, Mirijeva, Vidikovca, Banjice, dakle na uzvišenjima. To je horizontalna raspodela koja se sa visinom pojačava tako da je na visini od 500, 600 metara ona jača nego uz tlo. Dodaću samo da na preko 800 metara nadmorske visine, košava uopšte ne duva“, objašnjava Todorović.

Na neke će ipak, nepovoljno delovati

Košava može nepovoljno da utiče  na ljude koji su skloni meteoropatskim osetljivostima kod kojih se mogu javiti uznemirenost, povećana nervoza i glavobolja. Ukoliko nije u pitanju neki olujni vetar, što je ređa pojava, košava ima daleko više koristi.

„Za život ljudi ovde vetar je korisna meteorološka pojava. Ako kao primer uzmemo Beograd, vetar prečišćava vazduh, smanjuje koncentraciju zagađujućih materija u atmosferi, prosto ih rasprši i odnese. Te materije ostaju u atmosferi, ali nisu koncentrisane na gradskom području, već ih košava odnosi jugoistočno prema Vojvodini. Kada je temperatura iznad proseka, tada duva „topla košava“ koja je predznak promene vremena u smislu naoblačenja i kiše, a kiša je u ovom periodu za ratare vrlo povoljna“, dodaje Todorović.

Rešenje za borbu sa košavom, kao sa nekim drugim nepogodama poput jake kiše ili dubokog snega je samo jedno- preventiva.

„Ljudi treba da prate vremenske prognoze za naredne dane pošto su one prilično pouzdane i praktično upotrebljive i da se onda pripreme za svaku vremensku pojavu. Ako se najavi košava, ljudi moraju da imaju u vidu da sve što nije dobro pričvršćeno, može da bude oštećeno i oboreno. Dakle, neophodno je voditi računa o saksijama koje mogu pasti sa terase ili proveriti u kom je stanju neka ograda. Drvo treba da se oreže ili iseče ako je suvo. Takođe, treba i da provere u kakvom im je stanju krov. Preventivnim merama, šteta može da se zaobiđe ili smanji“.

Todorović naglašava i izuzetak kada duva „hladna košava“ koja zahteva topliju odeću i loše utiče na saobraćaj jer ledi podlogu. Zbog niskih temperatura kiša će se zalediti na kolovozu, mada košava i bez kiše, svojim efektom hlađenja tla može izazvati poledicu. On ipak dodaje da se to dešava u hladnom periodu godine dok uglavnom preovlađuje manje opasna košava.

Pored košave, u Beogradu duvaju i neki manje frekventniji vetrovi.

„Pored jugoistočnog vetra koji je najčešći u Beogradu pogotovo u hladnoj polovini godine, dakle od oktobra do marta meseca, na drugom mestu po frekvenciji je vetar koji dolazi iz smera zapada i severozapada tokom letnjih i  zimskih meseci i povezan je sa naglom promenom vremena iz toplog u hladno. Nastaje kada sa severozapada prodire hladan vazduh donoseći grmljavinu, pljuskove i nepogodu. Sledeći vetar po učestalosti je jugozapadni dok su ostali manje frekventni“, objašnjava Todorović.

( Dragana Jovanović, Danas)

Napišite komentar