Nacionalni konvent: Pravosudni zakoni u skupštinskoj proceduri praktično bez javne rasprave
Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23 upozorila je danas da je pet predloga pravosudnih zakona usvojeno od strane Vlade Srbije ušlo u skupštinsku proceduru 17. januara, svega 36 časova od završetka javne rasprave.
Iz radne grupe su u saopštenju naveli da se time „dovodi u pitanje smisao javne rasprave, održanih pet sastanaka sa stručnom javnosti, kao i više od 50 priloga sa komentarima koji su dostavljeni Ministarstvu pravde“, a koje je, kako su ocenili, bilo praktično nemoguće razmotriti u tom roku.
Naveli su da, iako se na sajtu Ministarstva pravde nalaze prilozi pristigli tokom javne rasprave, nije javno dostupan izveštaj o sprovođenju javne rasprave koji bi trebalo da sadrži i skalu prihvaćenosti komentara sa obrazloženjima.
Upozorili su da se zato „postavlja pitanje suštinske posvećenosti razmatranju dostavljenih primedaba i predloga“.
Iz radne grupe su još naveli da na taj način Vlada Srbije postupa suprotno sopstvenom Poslovniku kojim je propisan način na koji se sprovode javne rasprave.
Ukazali su i da je upitno da li su u roku od 36 sati pribavljena mišljenja Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, kao i Republičkog sekretarijata za javne politike.
„Ukoliko su prethodno pomenuta mišljenja pribavljena, postavlja se pitanje da li su ona pribavljena na verzije nacrta koje su bile predmet javne rasprave, bez uzimanja u obzir mnogobrojnih pristiglih komentara“, navodi se u saopštenju.
Smatraju da takav pristup narušava ponovo uspostavljenu komunikaciju organizacija civilnog društva sa Ministarstvom pravde, što, kako su ocenili, dovodi u pitanje da li je javna rasprava sprovedena samo formalno, zarad prikaza inkluzivnosti i transparentnosti.
Iz Nacionalnog konventa o EU pozvali su Vladu Srbije da objavi pribavljena mišljenja relevantnih institucija i ministarstava, a Ministarstvo pravde da izveštaje o sprovedenoj javnoj raspravi za pet pravosudnih zakona, u najkraćem roku u interesu javnosti.
Naveli su da je to potrebno kako bi se „uklonila svaka sumnja da je javna rasprava zloupotrebljena u svrhe koje nisu unapređenje odredbi pomenutih zakona“.
Apelovali su na poslanike Skupštine Srbije da prilikom amandmana na predloge zakona uzmu u obzir i komentare organizacija civilnog društva.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.